Optimist magazin 55

OPTIMIST osmatračnica
nekim drugim osnovama, na koji se može kritikovati
bukvalno gotovo svaki film jer propusti
nastaju iza kamere. Takođe se moram složiti sa
kritikom da su Džared Leto, koji je osvojio
Oskara za „Dallas Buyers Club“ i Edi Redmejn koji
je bio nominovan za istu nagradu za „Dankinju“
bili maestralni u svojim ulogama. Mada bih se
mogao složiti da je problematika roda kompleksnija
i teško razumljiva opštoj publici, te se stereotipi
mogu održavati putem pop kulture koja
je široko dostupna, nisam potpuno siguran da
će publiku previše zanimati to da li trans muškarca
glumi cis muškarac ili trans muškarac
kada gleda film. To koja će poruka biti poslata
zavisi od više faktora do izbora glumca, te bih
rekao da je problem adresiran na pogrešno
mesto – nije toliko važno, u kontekstu ove argumentacije,
ko će biti ispred, već ko će biti iza kamere.
Ako je uloga napisana tako da jača svaki
stereotip o trans ili gej osobama koji postoji –
potpuno je svejedno da li će je trans osoba odglumiti.
Isto važi i obrnuto – ako je u pravljenju
filma uključena zajednica, ako ga rade ljudi koji
su senzibilisani i razumeju problematiku i ako su
30 www.optimist.rs
uloge napisane tako da to odražavaju –
svaki dobar glumac će to doneti na pravi
način.
Međutim, ovde dolazimo do argumenta
oko čega se sve vrti – novca. Producenti
će uvek izabrati afirmisane glumce
koji će im doneti najveći profit, kao što su
to Edi ili Džared. I to je neoboriva logika
koja će uvek biti u primarnom fokusu
svake industrija. Osnovno pitanje je –
zašto nema afirmisanih trans glumaca?
Mnogi glumci će odbiti uloge strejt ili
trans osoba zato što su svesni da na taj
način, iako su neke od tih uloga maestralne,
oduzimaju mogućnost nekom gej
ili trans glumcu da uopšte dobije neku
ulogu. „Vidim određene kvir uloge koje su
apsolutno predivne, ali ne želim da
budem još jedan strejt momak koji uzima
ulogu gej osobi“, argument je glumca Darena
Krisa, koga su gej uloge na televiziji
proslavile, na odluku da više ne prihvata
uloge gej osoba. Sa druge strane, gej glumac
Ben Višo, koga uglavnom pamtimo
po strejt ulogama, tvrdi da je to nebitno
dokle god za sve ima dovoljno uloga. „Zaista
verujem da glumci mogu sve da portretišu
i da ne treba da nas definiše samo to šta
smo. Sa druge strane, smatram da treba da postoji
veća ravnopravnost. Želim da vidim više gej
glumaca koji glume strejt muškarce“, izjavio je
Ben. I ovaj argument apsolutno stoji i pogađa u
metu. Potrebna je veća ravnopravnost i potrebno
je da trans i gej glumci i glumice dobiju jednake
mogućnosti za uloge, ali isto tako je važno
da to ne budu samo LGBT uloge. Izazov za svakog
glumca je da se nađe u ulozi koja mu nije
bliska, da je istraži i donese, to su uloge koje su
ostavljale najviše traga u filmskoj umetnosti.
Moć transformacije je ono što izdvaja najbolje
od prosečnih glumaca i ne treba tu mogućnost
uskratiti ni njima, a ni publici. Ono što je ovde
najvažnije pitanje je sledeće – zašto gej i trans
glumci i glumice nemaju drugu mogućnost?
Zašto njima Daren Kris oduzima hleb? Nije pitanje
da li Daren Kris treba da odbije ulogu u korist
nekog gej glumca i izabere drugu ulogu, već
zašto gej glumac ne može da dobije tu drugu
ulogu koju Daren Kris može. Gej glumci takođe
mogu biti maestralni u ulogama strejt ljudi i
treba da imaju jednaku mogućnost da uđu u