Optimist magazin 55

KOPTIMIST Književnost
urziv je moj! – decidno je u
naslovu jedne svoje knjige
označila znamenita ruska
spisateljica Nina Berberova,
ukazujući time da je jedino i
isključivo onaj ko piše o vlastitom
životu (i onome što
njega čini posebnim i vrednim
- truda, vremena, autorskog
i čitateljevog, kao i
papira) neizostavno biva i jedini
gospodar sopstvenog narativa. Ova crtica
može da nam posluži i kao pojašnjenje kako je
možda najmudrije pristupati i otvoreno autobiografskim
štivima, sve i kada je reč o naslovima
koji nastaju sada i tiču se ovog našeg doba
i skorije prošlosti; naprosto, autori autobiografije
i zaslužuju da imaju punu kontrolu nad onim o
čemu pišu, nad onim što požele da istaknu, kao
i da prećute, nad onim što osete potrebu da problematiziju,
pa i relativizuju.
Sve ovo je, čini se, neophodno kao uvod i
smernica i za procenu onoga što je neprolazno
popularni Elton Džon smestio i ponudio među
koricama svoje autobiografije nazvane jednostavno
ali i donekle mikro-narcistički „Ja“, sada
prisutne i u prevodu na srpski jezik (preveo
Dejan Cukić, objavila beogradska Laguna). Jer
„Ja“ je, što nimalo ne umanjuje njegovu sveukupnu
vrednost, funkcionalnost i privlačnost sa
tačke gledište ljubitelja, poštovalaca, možda i
šire čitalačke publike, tipično autobiografsko
štivo novijeg datuma „proizvodnje“ – uprizoreno,
ispolirano, odmereno, tempirano, svrsishodno,
razložno predočeno, pregledno, sve u
svrhu upotrebljivosti, što jeste jedna od udarnih
ideja-vodilja ovakvih ili sličnih ne samo recentnijih
izdanja. Na faktografskom planu, kao i u
aspektu izabrane strukture, nema ama baš nikakvih
iznenađenja – uostalom, poput i same muzike
Eltona Džona, ovo je neprikriveno i takve
svoje biti potpuno svesno čedo sredine pute,
56 www.optimist.rs