Optimist magazin 55

OPTIMIST Intervju
agresivnim u drugoj zemlji. I očigledno je sve
podređeno temi koja se obrađuje i načinu na
koji joj se pristupa. U svakom slučaju, ograničenja,
nažalost, lično postavlja i sam umetnik. U
mom slučaju više volim da budem slobodan, ne
razmišljam previše o posledicama. Više volim da
stvaram i da prepustim publici da odlučuje o
svemu, pa i po cenu da me organi vlasti ograniče
u tome.U mom radu uvek su prisutni seks,
religija, droga, nasilje, represija, bol, bolest,
usamljenost, ono sveprisutno, mračno i ogoljeno
u ljudskom bicú. Volim da istražjem ono
atavističko i osnovno što čini našu psihologiju.
Zato lepotom maskiram svu tu tugu, kako bi
ono što želim da prikažem bilo prihvatljivije i
podnošljivije. To je jedan način da se zaobiđe i
najkonzervativnija cenzura.
Često govorimo da je Španija jako liberalna
zemlja uprkos tome što je crkva jaka?
Da li je uopšte istina i kako to objašnjavaš?
Na svu sreću, Španija je izuzetno liberalna zemlja.
Špansko društvo je vrlo tolerantno, a naročito
ako govorimo o LGBT problemima. Tačno je
da crkva i dalje ima veliki značaj, ali postepeno
gubi svoju moći zastupljenost u javnim i privatnim
institucijama. Ne smemo ni da zaboravimo
kako većneko vreme dolazi do velikog uspona
ekstremnih desničarskih političkih partija,
poput Voksa, koje pokušavaju da nas odgurnu,
ograniče i eliminišu veliki deo prava koje je
tokom godina stekla LGBT zajednica, kao i feministički
pokret. Zato je borba za prihvatanje svih
opcija i dalje veoma važna.
Koliko pronalaziš inspiraciju u prošlim ali
i današnjim iskustvima LGBT populacije?
Nikada se nisam izjašnjavao kao LGBT umetnik,
ali sam se javno pozicionirao kao aktivista u odbrani
prava naše zajednice. Zato koristim svoj
rad da relativizujem ono što nam je istorija rekla,
dovodim u pitanje i analiziram to iz izrazito gej
prizme. Često razmišljam o svim vezama koje
utiču na nečiji identitet i s obzirom na to da
jesam gej, ne razumem kako bih drugačije
mogao da gledam na stvarnost. U svom radu
analiziram ljubav, bilo istopolnu ili ne, kao ključni
koncept ljudskog ponašanja i posledice koje
ona izaziva, istražujucí najintimnije aspekte
našeg odnosa sa drugima. U mnogim mojim serijama
homoseksualnost je prisutna kao dodatni
ili pak osnovni element u projekta. Na primer, u
seriji Circus Christi izveo sam jedan savremeni
34 www.optimist.rs
Autorretrato Fernando Bayona
preokret u novozavetnoj priči, u kojom prikazujem
gej Isusa, sina prostitutke, koji radi kao
pevač u rok grupi, a sama radnja se odvija u
predgrađu neimenovanog grada. U seriji The
Life of the other uronio sam u specifične uslove
života žena i muškaraca koje koriste svoje telo
kao sredstvo za rad u porno industriji, prostituciji
i striptizu. U seriji Paragraph 175 bavim se nepoznatim
nacističkim medicinskim programom
koji je imao za cilj da pronađe lek ili vakcinu protiv
homoseksualnosti eksperimentišucí i mučeći
muškarce i žene u koncentracionim logorima
Buhenvald, Zahsenhausen i Ravenzbrik. Ili, primera
radi, u jednoj od serija na kojoj trenutno
radim, bavim se autodestruktivnim procesima
unutar gej zajednice, njihovoj egzistencijalnoj
praznini i osecáju dosade u životu koji izazivaju
različite droge, aplikacije za pronalaženje seksualnih
partnera, grupni seksualni odnosi...
Sve je jači body positivity pokret koji zastupa
ideju da su sva tela lepa. Kakav je
tvoj stav po tom pitanju, ako uzmemo u
obzir da su na tvojim fotografijama
mahom mladi i zgodni ljudi?
U potpunosti se slažem sa ovakvim pristupima,
sve dok dolaze sa stanovišta zdravog života. Ljud-