Optimist magazin 55

Izazovi, realnost i radost trudnoće
transrodnog muškarca
Dženi Finli
Izvor: Beldocs
poštovanjem i ne prenosimo samo ono što je
bilo lagano. Zbog toga je na momente snimanje
svima bilo zahtevno.
Kako je na vas, kao roditelja, uticala priča
o Frediju?
Upoznavanje Fredija me je podstaklo da duboko
promislim sopstveno iskustvo trudnoće i
roditeljstva, kao i sopstveni osećaj identiteta na
nezanimislive i nepredvidive načine. Nakon što
sam postala roditelj, osećala sam na mnogo načina
da sam time omeđena, što je naglašeno
vremenom i iskustvom trudnoće i porođaja, postojanja
deteta koje treba voleti i brinuti o
njemu. Intrigiralo me je i fasciniralo kako će sve
to uticati na Fredija, transrodnu osobu koja je
već prošla kroz duboku fizičku i emotivnu tranziciju
u životu. Kako će ovo novo emotivno iskustvo
uticati na njega, kako će uticati na njegov
osećaj identiteta? Koji će to biti mali, lični, intimni
i kućni detalji tog iskustva i kako će izgledati
na filmu, pred publikom? Veoma me je
dirnulo to što je on ranije gledao dokumentarac
o transrodnoj deci, što mu je omogućilo da artikuliše
vlastitu ideju da je trans osoba. Pitala sam
se da li će film koji smo mi napravili imati takođe
takav uticaj na nekog koga još nismo upoznali.
Šta je za vaš bilo najemotivnije tokom
rada na ovoj priči?
Iznenadilo me je koliko me je duboko pogodilo
snimanje porođaja. Bilo mi je gotovo nemoguće
da montiram tu sekvencu bez plakanja. Taman
kada bih pomislila da će proći bez toga, suze bi
krenule. Morala sam da dogovorim sve sa montažerkom
Alis Pauel i potom napustim sobu, više
puta. Sada kad držim Fredijevog sina, svu me
obuzme nežnost. Nakon ovog putovanja sam
ostala duboko povezana sa njim na način koji
nisam mogla da predvidim.
Vaš film će biti prikazan u festivalskoj selekciji
Beldocsa „Prime time“ posvećenoj
veoma važnim temama. Koliko je po
vašem mišljenju današnje vreme plodno
za prevazilaženje predrasuda i stigmi za
transrodne osobe i koliko je važno da
priče poput Fredijeve budu vidljive?
Uzbudljivo mi je što trans osobe same pričaju
svoje priče i angažuju se oko svega. Fredi me je
zamolio da ispriča svoju priču, tako da je film zasnovan
na uzajamnom poverenju. Cilj nam je
bio da se ne oslanjamo na izlizane vizualne postulate
tabloidnog načina pripovedanja
– tako da nećete čuti Fredijevo bivše
ime ili videti slike pre tretmana testosteronom.
Tranzicija nije šminkanje. U ovo
doba toksičnih medija, post-istine i
transfobičnog zakonodavstva, mislim
da je od vitalnog značaja da slojeviti i
promišljeni filmovi, koji reflektuju složenost
iskustva trans osoba, budu pravljeni
za javnost. Moramo da budemo
prisutni da stanemo iza naše LGBTQ porodice.
Kakva su vam očekivanja u pogledu
reakcija publike?
Sviđa mi se „kućni“ i intimni aspekt
filma. Fredi je trans osoba i praktično
tek počinje život. Ovo nije film o tranziciji,
kojom se bavimo samo u prvih par minuta.
Ovo je film o tome šta se dešava posle. O stvarima
koje publika možda nije videla nikad ranije
u drugim filmovima fokusiranim u celosti na
tranziciju. Nisam nikad videla film koji tako beskompromisno
i intimno prikazuje izazove, realnost
i radost trudnoće trans muškarca. Na širem
planu, nadam se da će publika moći da prihvati
jednostavnu ideju da je Fredi muškarac i da se
njegov rod nije promenio kada je zatrudneo i
rodio dete. On je bio muškarac tokom svakog
trenutka svoje trudnoće i iskusio ju je kao muškarac.
To je jednostavna ali suštinska ideja koja
je nova i nepoznata mnogim ljudima. Zaista bih
volela da „Morski konjic“ započne debatu na ovu
temu, kao i da ljude pogodi intimnost, iskrenost
i složenost Fredijevog putovanja.
www.jeaniefinlay.com
Vodič kroz gej Srbiju
49