Optimist magazin 55

toarskog filma za širu publiku i iskreni lahorasti
ton priče o odrastanju i izvesnog pronalaženja
sigurnog uporišta po pitanju stvarnog identiteta,
naravno, uz tek po neku iole ozbiljniju i zahtevniju
prepreku. „Love, Victor“ je televizijsko
delo, namenjeno jasno određenim distributivnim
kanalima sa striktno naznačenim uzusima,
i to je nekakav opšti okvir kojim su se kretali autori
ove serije.
Onda ni ne čudi što je krajnji ishod pitka i
krajnje benevolentna serija glavnotokovskog
usmerenja, koja se, pak, dotiče nečega što i dalje
obično biva gurano put margine i proizvoda i
konzumentskih izazova po pretpostavljenom
ukusu tih marginalizovanih ili malobrojnijih. U
tom pogledu, osim što je u neku ruku fantazija,
„Love, Victor“ predstavlja i novi primer nastojanja
da se narečena identitetska i srodna pitanja
tretiraju i upakuju na način zahvaljujući kojem
će serija lako komunicirati i biti prijemčiva i prihvatljiva
i za publiku manje liberalnih svetonazora
i gledalačkih preferenci. Sve je to sasvim
legitiman izbor i autora i producenata (naravno,
i krajnjeg emitera), ali sve to i dalje ima svoju
upadljivu cenu; „Love, Victor“ tu cenu plaća u
domenu promo-homo srednjačenja i naglašene
političke korektnosti u tretmanu rasnih, klasnih,
porodičnih i drugih odnosa, uključujući i prilično
odsustvo međuvršnjačkih tenzija. Iako je priča
dovoljno šarmantna, iako je pripovedanje umešno
postavljeno i tečno, iako se novi motivi i podzapleti
ovde uvode neintruzivno i
blagovremeno, ipak primetno je da nema sukoba
koji se neće srediti pre no što krene odjavna
špica, dok seriju ipak najviše opterećuje
saharinski odraz suštinski ipak kastrativne Woke
kulture, a to je zamka koju je film nekim čudom
i sa znatno manje raspoložive minutaže uspešno
izbegao.
Ipak, da ne padnemo u zamku izlišne i
samim tim jalove strogosti – „Love, Victor“ je prijatan
gledalački izazov, sasvim decentan izdanak
novijeg viđenja queer estetike i ideologije
primenjenog u slučaju kanona i datosti savremene
televizije i striming-servisa, te, ukupno
uzev, značajan doprinos daljem i opsežnijem
prodoru LGBTQ tematike u glavni deo glavnog
toka. Imajući to u vidu, zamerke (uključujući i
nešto neubedljiviju glumu Bebe Wood i Masona
Goodinga u epizodnim, ali ipak zamašnim ulogama
Lake, odnosno, Andrewa) ipak ostaju u
senci krajnjeg izrazito povoljnog utiska. Može i
bolje, kanda će i uskoro bivati bolje, ali i već ovo,
samo po sebi, u vlastitom kontekstu gledano je
sasvim, sasvim na mestu.
Vodič kroz gej Srbiju
53