Optimist magazin 55

OPTIMIST Kratka priča
Na konkursu koji je trajao od 6. maja do 27.
juna ove godine, koji su raspisali Bookvar online
magazin i Optimist magazin pristiglo je 65
priča. Priče su tematski bile posvećene iskustvima
LGBTIQ osoba, a zajednički motiv svim
pričama je španski sineasta Pedro Almodovar.
Uredništva Bookvar i Optimist magazina
napravila su uži izbor za nagradu od 13 priča
koje su čitali članovi žirija, pisac Stefan Mihajlovski,
prevoditeljka i urednica u izdavačkoj
kući Studio Leo Branislava Erak i pisac i urednik
Bookvar magazina Milan Aranđelović. Oni su
odabrali u najuži izbor priče „Pojedinosti u prikazu
lica i tela“ Nikole Živanovića, „Pismo za
Estebana“ Nemanje Ilića, „Almodovar“ Marije
Krtinić i „Anđelko“ Bojana Krivokapića, dok je za
pobedničku izabrana priča „Pismo za Estebana“
Nemanje Ilića. Novčani deo nagrade u iznosu
od 200 evra sponzoriše XL bar iz Beograda.
Pisana poetskim stilom, ali bez imalo patetike,
priča “Pismo za Estabana” otkriva onaj skriveni
svet, svet običnih ljudi koji retko kada dobiju
priliku da se o njima napiše roman ili snimi
film. Autor priču smešta na marginu, možda i
najboljeg, Almodovarovog filma “Sve o mojoj
majci”, otkrivajući nam fragmente Estabanovog
života. I ne samo njih. Priča se bavi potencijalom
koji skriva svaki život, u ovom slučaju tragično
okončan, budeći u čitaocu želju da ne odustane
i da ne propusti nijednu priliku. “Pismo za Estabana”
na najbolji način povezuje filmski svemir
Pedra Almodovara sa običnim, ponekad, banalnim
i možda manje zanimljivim, ali svakako životom
vrednim življenja.
Zbirka “Pismo za Estebana i ostale priče” će
imati 50 priča i biće objavljena do kraja avgusta.
Autori čije su priče izabrane za štampanje
biće kontaktirani i obavešteni o tome.
Konkurs je sproveden uz podršku Kancelarije
za ljudska i manjinska prava Vlade Republike
Srbije, Službenog glasnika i XL bara iz
Beograda.
Dragi moj,
Video sam te kako stojiš prekoputa pozorišta
one večeri pred smiraj leta. Još je zapara tromo
gušila vazduh, ali su ljudi već užurbano koračali
ulicama i trgovima, kao da predosećaju nadolazak
hladnog vetra.
No, sećanja me
dobro služe – bilo
je to i dalje leto. Poslednje
koje smo
proveli jedan kraj
drugog. Da sam to
minješ ljubav, sem u
Pismo za Estebana
nekom neprimetnom,
usputnom
znao, ili barem predosetio,
možda bih
smislu, koji se skoro
te te večeri zamolio
da odemo nekud,
što dalje od raskrsnice
na kojoj je
piše: Nemanja Ilić
tvoje telo ostalo da
leži, negde pred
ponoć. Ovakve
stvari čovek predoseti, ako je intuitivan. Ali ti
znaš da sam ja slep za takve metafizičke sile i da
sam se uzdao u tebe da mi pokažeš svetove do
kojih nisam bio u stanju sâm da doprem. Sada,
kada te nema, kada je tvoje srce otišlo za Korunju,
ono što niko ne pita, jeste kako je moje srce
podnelo sve to. I ono je stradalo te noći. Možda
26 www.optimist.rs
Kratka queer priča
bi mi, igrom tragikomičnog slučaja, da sam i ja
istovremeno podleteo pod točkove, kasnije presađivali
to tvoje mlado srce. Ovako, meni ostaju
tvoji eseji, dugački i pomalo nečitki rukopisi,
pošto ti poezija nije bila bliska.
Čitam tvoje
eseje kao da su ljubavne
pesme, mada
ti u njima ni ne spo-
uvek tiče majčinske
i očinske privrženosti
potomstvu. To je
ono što ti je falilo –
ljubav drugog roditelja.
Zato si o tome
toliko pisao, pitajući
se da li je on tamo
negde i nadajući se da je odavno pokojni jer bi
pomisao da nikada nije poželeo da te zagrli i
upozna, bila odveć turobna i poražavajuća. Spomenuo
si nekoliko puta da si kao fotografija
svoje majke iz mladosti, pocepana napola, gde
je na polovini koja nedostaje, bio prikazan tvoj
otac. U sebi si osećao tu prazninu. Ja sam naivno