Optimist magazin 55

OPTIMIST Intervju
U državnim školama u Srbiji, mnogi nastavnici
nisu senzibilisani, deca prenose ono što čuju na
ulici i kod kuće, da je to nešto pogrešno i bolesno.
Samim tim deca LGBT roditelja su prestravljena
prvo za vašu bezbednost, a onda za svoju.
Verujem i znam da deca koja žive u Srbiji sa
mamom i devojkom ili tatom i dečkom, doživljavaju
neprijatnosti i nasilje. Sve dok to ne bude
počelo iz sistema da se menja, ništa od boljitka.
Na tviteru si napisala: „Deca će vam doživljavati
pakao u Srbiji ako ste gej kad
krenu u državnu školu, osim ako ne budete
glumile tetke koje žive zajedno i
ostalo. Biće užasno. Ako vam treba
ekspert za to u državi, ta sam“. Koji je tvoj
savet LGBT osoba koje su roditelji ili žele
da budu?
Ne smem da dajem nikakve savete, ali mogu da
kažem da deca vole i žele da ih, osim što ih neizmerno
volite i poštujete, da ih ne pravite budalama,
i da ih upoznate sa svetom u kom žive. Da
je taj svet zajeban, da nije sve ružičasto, ali i da
mogu da vam se obrate i računaju na vas kadgod
je potrebno. Zato je važno reći istinu deci. Oni će
uz ljubav i vaše poštovanje prema njima naučiti
da posle teškog perioda, mora da dođe i onaj
bolji - sloboda.
Da li nekad osećaš krivicu zbog takve situacije
i kako se boriš s njom?
Ne osećam nikakvu krivicu, znala sam šta nas
čeka. I ništa nije gotovo i ništa nije savršeno, ali
neće živeti u laži i obmanama. I rastu u takve
ljude, nadam se, hahaha. Ne borim se više ni sa
kim i ni sa čim, nego razgovaram, slušam i radim.
Sada je vreme za skupljanje plodova, koji ne moraju
uvek da budu slatki.
Koliko te ljuti situacija kada gledaš privilegovani
životi Ane Brnabić, Milice Đurđić
i njihovog sina?
Nisam ih videla, te privilegije. Gde su i koje su?
Ako misliš na mesto premijerke i moć, to je nešto
drugo. Ali onog trenutka kada je Aleksandar
Vučić rekao celoj Srbiji da je tada buduća premijerka
gej i da je njemu to ok (?!) i tako u stvari
rekao, nemoj da je neko dira, videli smo suprotno,
odnosno svakodnevicu koji živi svaki gej par
u Srbiji. Dobile su dete, kao neke druge lezbejke
koje poznajem i koje imaju decu. Ako je privilegija
to što ne znamo kako su dobile bebu i gde
se porodila, i koliko su platile itd. onda ok, ali to
opet nije privilegija jer upravo i nema mnogo gej
www.optimist.rs
6
roditelja koji to žele da podele sa ljudima. Mene
to ne ljuti jer nisam imala prevelika očekivanja u
smislu da će se prilike u ovoj zemlji mnogo poboljšati
zato što imamo premijerku lezbejku. Nažalost.
Ako govorimo o privilegijama koje imaju
kao moćni gej par, ja ih ne vidim, nevidljive su –
kao i 90 odsto gej parova sa decom iz Srbije.
Šta vidiš kao način da se situacija poboljša?
Roditeljsko udruživanje?
Način je da puste ljude koji nešto o tome znaju,
to i rade. Da uvaže organizacije i pojedince koje
su neke stvari dovele do Skupštine i udžbenika,
i razgovaraju sa njima. Da integrišu gej ljude, da
ih ne sklanjaju sa strane i ne šutkaju ko kako stigne.
Da se učitelji i nastavnice senzibilišu, da i oni
čuju LGBT roditelje i njihove probleme i probleme
koje njihova deca doživljavaju svakog
dana. Da čuju gej decu, odnosno, da nauče da ih
čuju. Uvek sam za udruživanje i razmenu iskustava.
Empatija je ključna reč, i u ovoj, kao i u
mnogim životnim pitanjima i situacijama, i ako
je razvijemo i u mikro zajednici, razvijaćemo je
sve više, delićemo i slušaćemo, i svet može da
bude malo bolji. I život u Srbiji.