Optimist magazin 55

Uzemljama Zapadnog
Balkana se već dve decenije
sprovodi proces opsežnih
društvenih,
političkih i ekonomskih
reformi, koji podrazumeva
usvajanje brojnih
materijalnih i procesnih
zakona kojima se reguliše
zaštita ljudskih prava,
a među njima po prvi
put i ljudska prava LGBTI osoba. Zemlje Zapadnog
Balkana, uz izuzetak Severne Makedonije, su
pre desetak godina napravile značajne korake napred,
pre svega donošenjem antidiskriminacionih
propisa kojima je eksplicitno zabranjena
diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije i
rodnog identiteta. U godinama koje su potom
usledile usvajani su i propisi kojima je u krivično
zakonodavstvo uveden i institut zločina iz mržnje
koji je takođe izričito priznavao seksualnu orijentaciju
i rodni identitet kao zaštićeno lično svojstvo.
Na kraju, Hrvatska i Slovenija otišle su i korak
dalje sa pravnim priznavanjem istopolnih partnerstava,
doduše još uvek ne izjednačavajući ovo sa
brakom (npr. nije dopušteno pravo na usvajanje
dece ili dostupnost zdravstvenim uslugama u
vezi planiranja porodice). Pre desetak godina, Turska
je bila zemlja u kojoj su se svake godine održavale
povorke ponosa, ali i mnogi veliki
događaji sa LGBTI tematikom.
Dakle, u većini
zemalja regiona
pravni okviri i postojeće
javne politike
za promociju i
zaštitu ljudskih
prava LGBTI osoba
su postojali, makar
na papiru. Međutim,
poslednjih godina
nesumnjivo
smo svedoci ozbiljne
stagnacije
kada je reč o daljem
unapređenju prava
LGBTI osoba. Ne
samo stagnacije, već i potpunog odsustva interesovanja
država u regionu za položaj LGBTI
osoba, koji je neretko oličenje licemerja i dvostrukih
standarda.
Ujedinjen glas
daleko se čuje
Piše: Vuk Raičević
Situacija u Turskoj svakako se najviše pogoršala,
počevši od zabrane povorki ponosa, javnih
događaja sa LGBTI tematikom, preko upućivanja
poruka mržnje protiv LGBTI zajednica u Turskoj
od strane religijskih lidera i ministara u Vladi Turske,
do potpunog negiranja zvaničnika Turske u
Ujedinjenim nacijama na optužbe da su LGBTI
osobe u toj zemlji izložene nasilju i diskriminaciji,
te da, primera radi – Turska prednjači u Evropi
kada je reč o ubistvima trans osoba. Turska
je do sada odbijala da prihvati preporuke za
unapređenje položaja LGBTI osoba upućene u
okviru Univerzalnog periodičnog pregleda stanja
ljudskih prava (UPR), smatrajući da su takve
preporuke suvišne i da su LGBTI osobe dovoljno
zaštićene. Verovatno je zato otkazala i svoje učešće
na Evroviziji.
Kad smo već kod prihvatanja UPR preporuka
za poboljšanje položaja LGBTI osoba, postoje
zemlje koje su u potpunosti podržale
ovakve preporuke. Najbolji primer za to je Srbija,
zemlja kojom stoluje premijerka lezbejka. Od započinjanja
Trećeg ciklusa UPR i preporuka datih
početkom 2018. godine, te preporuke su do
sada “implementirane” tako što većina mera za
unapređenje položaja LGBTI osoba iz Strategije
prevencije i zaštite od diskriminacije (2013-
2018) ni do danas nije sprovedena u delo, a o
donošenju nove strategije i da ne govorimo. U
međuvremenu smo ostali i bez Poverenice za
zaštitu ravnopravnosti, jer proces njenog (re)izbora
nije ušao u
skupštinsku proceduru
pre parlamentarnih
izbora, pa je
tako danas sve ono
za šta se LGBTI civilno
društvo
(iz)borilo 2009. godine
ponovo dovedeno
u pitanje.
Delotvorne zaštite
od diskriminacije
za LGBTI osobe u
ovom trenutku više
nema. Ali, barem
imamo čak dve
presude kada je reč o zločinu iz mržnje, posle
više od 7 godina od uvođenja ovog instituta.
Zakon o rodnom identitetu i Zakon o registrovanim
partnerstvima iz gorepomenute
Vodič kroz gej Srbiju
7
>>