Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
за изједначење екипе коју је предводио с клупе остало
довољно времена.
Двајт Јорк је у најопаснијој акцији по гол Црвених
центрирао с десне стране, чувар мреже Ливерпула Дејвид
Џејмс је лопту одбио са три- четири метра од свог „забрана“
у десну страну, Ирац Рој Кин ју је главом послао ка мрежи, а
Пол Инс доказао да није важно имаш ли малу или велику
главу, већ глупу или паметну, па се захваљујући брзом
размишљању нашао тик од гол –линије своје чете и некако,
служећи се готово свим екстремитетима, ногом одбио лопту
у Џејмсово наручје, доприневши да прво полувреме буде
окончано вођством тима са стадиона Енфилд.
У наставку тешке битке гледаоци су имали прилику да
се увере да фудбал често зна бити фелширана мелодија –
играчи Ливерпула су пали у транс као да им је Фреди
Меркјури на бис отпевао „Ми смо шампиони“, а Црвени
ђаволи су имали осећај да лично Јозеф Хајдн у у њихову част
изводи „Опроштајну симфонију“. У ствари, сасвим трећи
музичар је „узео хонорар“.
Енди Кол је на ивици казненог простора противника
прихватио центаршут Герија Невила, окренут леђима је
неколико метара удесно проследио лопту до Јорка, овај
„наставио“ према Кину, а дугогодишњи капитен највећег
манчестерског клуба са 12 метара, испод пожртвованог
Џејмија Карагера, упутио приземан полудијагонални
ударац, међутим, лопта је погодила стативу и отишла у
195