Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
Ипак, још неколико месеци је одржана каква таква
стабилност, избор нове владе на челу са нама добро
познатим Виктором Черномирдином концем године, давао
је наду у национално помирење, а онда се од марта 1993.
године све почело рушити.
Тамо где се влада декретима, обично не цветају руже, а
да ни висибабама баш није пријало у Русији се осетило на
преласку из зиме у пролеће пре 27 година, јер је Борис
Николајевич протиуставним указом развластио КНД и
Врховни совјет, кажњавајући их због одбијања да њему и
влади изнова одобре наставак реформи .
Осим народних представника, који су контрирали
неуспешним покушајем да опозову Јељцина, Уставни суд је
такође „ставио рампу“ на овај указ, па је компромисно
решење гласило: референдум о подршци председнику и
његовој политици. И Руцкој је дојучерашњем политичком
сабрату рекао „не“, нешто налик провалији је полако
ископано између њих двојице. Истоветно је поступио и
Хазбулатов. Уосталом, и он је био председник, само Врховног
совјета уистину.
Зато је народ шефу државе на референдуму рекао „да“.
Тих „да“ је у процентима било 58,7. У преводу, већини је
било добро па се народ изјаснио за корачање Русије
дотадашњим путем.
Но, нешто велико се током кризе у марту „иза брда
ваљало“. Црвенило се политичко сунце, полако се
277