Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
ратног стања, јер је цена тог одевног предмета ишла и до
80.000 динара, а то је у одређеном тренутку било 16
професорских плата. Теписи су исто тако посебно
„чворовани“, пошто им је промењена сврха – уместо за
гажење коришћени су за покривање.
Господа, која су тај статус задржала и током крвавих
година, спас су тражила у позориштима, сиротиња, мада не
сумњам да се поткрао и који богаташ, у „најважнијој
споредној ствари на свету“- фудбалу, па је највећи дерби
(пре)ратног лоптања између београдских великана,
вишеструких шампиона Краљевине СХС/Југославије, БСК-
Југославија – којој је одлуком окупационих органа име
промењено у Спортски клуб 1913 (по години оснивања) 9.
августа 1942. године гледало између најмање 18.000
гледалаца, иако тог дана у престоници „замрзнуте“
југомонархије није било ни хлеба, ни меса. Зато су петлови
кукурикали као никад! За улазнице набављене „испод руке“
давано је и по 120 динара.
Да ли нас је стид да после оваквих мука, кроз чији тунел
без зрачка светлости прођоше наши преци, Албанске
голготе, Шумарица, Кошара и Паштрика кажемо да нам је
тешко у животу јер нам је понестало интернета на
„паметном“ телефону или немамо новца за одлазак на море?
Дајмо истинит одговор. Ако не пред другима, онда бар себи.
256