Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
Чињеница је да је догађаје у Русији у последњој деценији
прошлог века било далеко лакше посматрати са стране, са
дистанце још објективније, па се обема странама мора
признати да су, иако са дијаметрално супротних позиција,
идеологија, погледа на свет и система вредности, желеле
добро Отаџбини.
Опозиција је деловала у страху од наглих промена,
поучена углавном болном транзицијом политичког и
економског система у новонасталим државама бившег
Источног блока, губитка статуса Русије као најважније
карике некад моћног Совјетског Савеза, док је Јељцин, по
природи ствари као „газда још увек недовршене куће“ имао
тежи задатак.
Притисци са Запада оличени у захтевима за радикалну
демократизацију руског друштва, прелазак на ригидни
облик капитализма, терет тајкунизације, пуштање пробних
балона везаних за целовитост територије ( иницијатива са
оне стране „баре“да се Сједињеним Америчким Државама
прода Сибир, предлог Збигњева Бжежинског да се Русија
подели на три дела, сепаратистичке тенденције у Чеченији
(од 1994. и рат), Ингушетији, Татарстану, Дагестану…), нису
му омогућавале велики маневарски простор.
Уласком у ослободилачки Други чеченски рат (у првом
је РФ поражена) пред крај последње године његовог мандата,
довођење на власт Путина, сачувана целовитост државе, бар
284