Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
Кривце и недужне, заслужне и незаслужне за пружање
отпора.
У главном граду продане и издане државе је њен челник
Драгомир (Драги) Љ. Јовановић донео одлуку о забрани
продаје меса током два дана сваке седмице, па је народу на
располагању остао хлеб. Међутим, чак и та насушна
намирница полако је постајала луксуз. Колачи су били
мисаона именица за огромну већину.
Од септембра 1941. следовање прописано од стране
Дирекције за исхрану и снабдевање становништва (ДИРИС)
сведено је на 400 грама по становнику, да би од фебруара
наредне године пало на 265, а за првих шест месеци друге
ратне године становништво Београда је ускраћено и за један
– једини грам! Ни за верски обред није било, камоли за
редовну исхрану.
Најслађе воће постаде горког укуса, многи житељи
Београда – апатриди у сопственој земљи и интерно расељени
у родном граду, јер како би се другачије могло описати
саопштење трећег по реду „управника“ Србије Хајнриха
Данкелмана, којим је у лето 1941. дозволио власницима
домаћинстава, у чије куће су усељена немачка
униформисана лица, да трипут седмично по 120 минута
могу брати воће у својим домаћинствима.
Прљавштина са тела се може скинути сапуном, она са
душе никако. Одлично су то знали они који су, оправдано
или не, а у ванредним околностима је многима све
254