Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
планетарно политичко море увелико заталасано падом
Берлинског зида неколико месеци пре његовог ступања на
дужност, крахом Варшавског пакта и неузаустављивим
антисовјетским, самим тим и антируским тенденцијама,
„запало“ да највећу светску државу већ од 1991. предводи у
својству првог демократски изабраног председника, од
децембра до јуна 1992. истовремено и премијера, после
вишедеценијске комунистичке диктатуре.
Почетни ентузијазам и огромна подршка народа,
нарочито након неуспелог пуча, којим су у августу 1991.
припадници безбедносних структура окупљени у Комитет
за ванредно стање (ГЧКП) формално покушали да спасу
СССР, а суштински да оборе нову власт и заседну на чело
државе, спласнуо је већ наредне године.
Крах економских реформи спроведених под
диригентском палицом Јељцинових прозападно
оријентисаних сабораца, предвођених Јегором
Гајдаром,његовим наследником на челу Владе Русије, сином
извештача руског листа „Правда“ из Југославије,
резултирали су падом на колена до тада друге светске силе и
губитком поверења у реформске снаге.
Распродаја привредних потенцијала, преливање
државног капитала у тајкунске руке, рапидни раст стопе
инфлације – током 1993. и по 16 % месечно, што се у Русији
није дешавало ни у време Другог светског рата, довели су до
масовног сиромаштва, а борба сваког појединца
287