Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
Вартломеј Први, упркос томе што само Мајка Црква, у овом
случају руска, може признати аутокефалност делу свог
духовног бића, у фебруару 2019. потписује томос и
(делимично) озваничује постојање нове украјинске цркве,
иако је пре тога на Криту (Грчка) Московском патријархату
признато право на духовну бригу на територији Украјине.
Сенку на аутокефалност баца чињеница да је
цариградски патријарх из руку првог поглавара ПЦУ,
митрополита Епифанија (Сергеја) Думенка (Филарет је
именован за почасног поглавара, али се брзо одвојио од
ПЦУ) извукао епархије ван Украјине задржавши их за себе,
тако да остаје нејасно да ли је Православна црква Украјине
заиста независна или је полунезависни огранак Цариградске
патријаршије?
Требало је много мудрости, још више храбрости, у то
време остати веран РПЦ. Такви су били митрополит УПЦ
МП Онуфриј (Орест) Березовски и њему одани људи у
мантијама, верујући народ такође, мада су истраживања
јавног мњења, уистину више пута спроведена од стране
прозападног Центра Разумков и осталих организација
наклоњених званичном Кијеву, показивала да Филаретовој,
касније Епифанијевој, Цркви припада већи број верника
(2019. је тај однос 43,9 наспрам 15,2%, уз део православаца
који се није изјаснио, око 7% унијата и нешто више од један
посто римокатолика).
242