Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
због ставова да се „Србија брани у Книну и Борову“,
Украјина је „брањена“много даље од својих граница - у
Ираку, јер је у претпоследњој години његовог
председниковања, 2003, на основу одлуке о уласку у НАТО
структуре из 2002, у првом премијерском мандату „руског
човека“ Виктора Јануковича, под пољском командом, на
песку Блиског истока, засветлуцало оружје украјинских
војника у противправној окупационој мисији. Наредне
године су им се (њихов) запад и (прави) Запад „захвалили“
подметањем паклене поморанџе на изборни мени.
Нож председничких избора одржаних поткрај 2004.
године пресекао је Украјину онако како ју је резао у
прошлости, садашњости, могуће је и у будућности. Однос
гласова у другом кругу председничких избора дао је одговор
на питање зашто ова земља личи на БиХ. У преводу – зашто
је илузија да може опстати као јединствена целина.
Исток је огромном већином подржао формално
проруског кандидата Јануковича, а линија подршке његовом
противкандидату и имењаку Виктору Јушченку се
удебљавала од средишњег дела земље ка апсолутно му
оданом западу.
Иако су Јануковичеве присталице почеле да славе чисту
победу, на крају су се радовали Јушченкови гласачи. Њега и
његову партију „Наша Украјина“, насталу два месеца по
понављању избора, својом су сматрали и у ЕУ и Сједињеним
Америчким Државама, па су у то име помогли да „жуто –
224