Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
Не рачунајући заједничко учешће, свакако нерадо, у
оружаним сукобима које су као припадници оружане силе
Хабзбуршке монархије/Аустроугарске, водили током
историје, најгушће ткиво које је Србију повезивало са
Чешком звало се Томаш Гариг Масарик.
Иако рођен као Словак, овај философ и политичар себе
је доживљавао као Чеха, а борио за независност од „двоједне“
монархије и формирање заједничке чешко – словачке
независне државе. Међутим, како је, у националном смислу,
по рођењу био једно, по опредељењу друго, судбина и стицај
околности су налагали да према држављанству извесно
време буде треће – Србин. Замеривши се званичном Бечу,
између осталог и због због одбране Срба током тзв.
Велеиздајничког процеса, сматран рушиоцем и издајником
Аустроугарске монархије, изграђено поверење и
пожртвовање у корист српског народа „наплатио“ је
добијањем држављанства Краљевине Србије 1915. године.
Одувек низ Мораву дувају јаки ветрови, један од таквих
умало да добру вољу династије Карађорђевић претвори у
ураганске проблеме.
Уместо рутинског подизања готовине у једној од банака
у Лондону, податак га је ставио пред врата ропства. Не
кредитно – дужничког, но оног правог. Службеник је
посумњао у да је Гариг Масарик рођен у (непостојећој)
српској провинцији Моравској, како је стајало у пасошу, али
је виспрени Чех успео да заталаса целу причу, на крају му и
„замути“ све реке овог света тврдњом да је реч о реци
262