Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
У то време је националистички талас, мада су многи
почели једрили и на дасци антирусизма, запљуснуо
архијереје у Москви, но, имали су довољно снаге и храбрости
да испливају и неутралишу захтеве за потпуно
осамостаљење епархија у Украјини тиме што су наредне,
1991. године, одбили званични захтев за признање
независности Украјинског егзархата, доделивши у октобру
канонској браћи аутономију и ново име – Украјинска
православна црква (Московског патријархата), а Филарету
Денисенку звање митрополита кијевског и све Украјине, који
незадовољан том одлуком већ у новембру исте године креће
расколничким путем инсистирајући на добијању
аутокефалног статуса.
Филарет, поуздани сарадник совјетских тајних служби
под кодним именом „Друг Антонов“, што је у јавност изнео
свештеник, дисидент из доба Совјетског Савеза, потом и
посланик Јељцину блиског Избора Русије, бољшевички
реформатор православља (обновљенаш) – Гљеб Јакуњин,
показао се као апсолутно непоуздани члан врха РПЦ. Након
што му је у марту 1992. у Харкову ускраћено поверење због
инсистирања на духовном одвајању Руса и Украјинаца и
забрањено чинодејство од стране епископа Московског
патријархата на територији Украјине, отцепио је део
епархија, противканонски формирајући непризнату
аутокефалну Украјинску православну цркву са седиштем у
Кијеву.
238