Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
замерајући у писму српском патријарху Павлу (Стојчевићу)
што је чланови СПЦ називају сектом.
Оног тренутка кад је на Бадње вече 2002. године као
нешто нормално пропраћена порука једног члана
Дедеићеве организације (као цркву је не признаје ни једна
канонски постојећа помесна православна црква) : „кад
поћерамо овај измет, ове србијанске Цигане с наше земље,
ложиће се црногорски бадњак“, будућност односа
црногорске државе с једне и СЦП и њој оданог народа с друге
стране беше унапред видљива, а божићна честитка из 2004.
у којој Мило Ђукановић, тада у својству председника Владе
ЦГ, прво овај хришћански празник честита припадницима
ЦПЦ, а тек у наставку онима чији су духовни домови
богомоље Српске православне цркве, практично и званично,
институционално наставља процес верске „десрбизације“
Црне Горе.
Литије из 2019/20. показују да је у питању паклено тежак
посао, јер је СПЦ дубоко утемељена у идентитетски и
културолошки образац Црне Горе.
Српска духовна слика је, по свему судећи, чврсто
урамљена у црногорски рам.
Многи ће рећи – вечно.
252