Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
томе што реалан живот није стрип, њихов однос у годинама
које су уследиле је личио на борбу Таличног Тома са
сопственом сенком.
Политичар из Букте је незаустављиво напредовао,
(не)очекивано је иступио из чланства КПСС, усвојена је
Декларација о суверенитету Руске Федерације, чиме је
простор за оштрију конфронтацију са централним
комунистичким властима био проширен.
Већ почетком следеће године је опредељење Руса
личило на потезање конопца, организоване су
демонстрације пројељциновске с једне и просовјетске
(прогорбачовљевске) опције с друге, а упечатљиве пароле су
биле : „Јељцин да, Горбачов не!“ и „Банду Јељцина на суд!“.
Већина се определила за Јељцинов курс, референдумска
одлука у марту 1991. о подршци очувању Совјетског Савеза
(СССР) је била декларативна, јер ју је суштински
неутралисао потврдан одговор чак 71,4% руских бирача кад
је реч о увођењу председничке функције у њиховој
федералној јединици, па је удаљавање од совјетске државе и
њеног законодавног система попримило шире размере.
Кад је у јулу исте године Борис Николајевич безмало
двотрећинском већином гласова бирача победио на првим
слободним изборима у историји Русије, промовисавши у
потпредседника Александра Руцкоја, лидера групације
„Комунисти за демократију“, пилота, ратног ветерана из
времена совјетске војне интервенције у Авганистану (1979 –
272