Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
Издржала је Црква и овај хладан талас, но, пар деценија
доцније плима антицрквене, што у преводу значи
антисрпске, хистерије добила је на снази.
Ново време, оно пред и током распада Титове
Југославије, донело је и нове борце против Српске
православне цркве и модерне методе борбе, овога пута
гарнирану политичким плурализмом.
У Хрватској је српски народ обрисан из устава, а у Црној
Гори је кренуо процес брисања светосавског идентитета.
Окупљени око Либералног савеза Црне Горе (ЛСЦГ),
Србима изразито ненаклоњеног политичког субјекта,
последњег месеца 1990. покрећу питање независности
српских епархија у Црној Гори и оснивају „Одбор за обнову
(како су они то формулисали, „вртање“ ) аутокефалне
Црногорске православне цркве.
Током развијања организационе структуре, чланови и
подржаваоци организације постали су и актери обрачуна с
присталицама СПЦ. Свега пола године од оснивања, на
Петровдан 1991, испред Цетињског манастира, који је до
данас остао под окриљем Српске православне цркве, десио
се жесток сукоб две стране,одјекивали су и пуцњи, више
лица је завршило с тежим повредама.
На српску страна стала је 1992. и 1993. године Московска
патријаршија ( Руска православна црква), коју за Црну Гору
везује податак да је у Санкт Петербургу 1833. Петар II
249