Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
Пошто ни друга окупација није сломила светосавље, на
ред је дошла и трећа. И под „црвенима“ се на СПЦ спустио
мркли мрак. Тако је, на пример, као својеврстан увод у
рушење српске црквене хијерархије и светилишта попут
Његошеве капеле,рушено и људско достојанство њених
припадника. Масовним егзекуцијама, попут оне пчињене
над тадашњим митрополитом црногорско –приморским
Јоаникијем и свештеницима заробљеним у Словенији,
комунистичке власти су показале чему СПЦ и верујући
народ може да се нада.
Неки од њих су имали среће, па су прошли „само“ проз
процес срамоћења.
Тако је јереју Николи Ђурђевићу у 1. децембра 1951.
онемогућено да обави сахрану преминуле жене, јер је, по
наређењу комунистичких власти, морао да присуствује
партизанском маршу!?!
Што је човек био више позициониран у црквеној
хијерархији, то је режим бивао суровији. Први човек
црногорско – приморске митрополије СПЦ Арсеније
(Брадваровић) осуђен је 1954. на вишегодишњу робију само
зато што је негодовао због привилегованог финансијског
статуса огранка Римокатоличке цркве у односу на
митрополију на чијем је челу био, супротављања забрани
ложења бадњака, а инкриминисан је и за (наводно)
непоштовање организација попут Народног фронта и
Народног одбора. Додатно понижење представљала је
247