Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
У међувремену је, 1998. године, годину раније
рашчињени „слуга“ Цариградске патријаршије, кога
оптужују да је током службовања у Италији наводно водио
живот недостојан клирика, на исти дан кад и његов
претходник (31.10) на Цетињу од стране својих пријатеља,
такође рашчињеног римокатоличког свештеника Антонија
де Роса, о чијим гресима у приватном животу је писао и лист
„ Манифесто“, и сабрата по екскомуникацији из Бугарске
православне цркве Пимена рукоположен као митрополит
аутокефалне Црногорске православне цркве Михајло.
Црногорска власт на челу с Милом Ђукановићем, који је
на изборима 1997. уз отворену подршку митрополита
црногорско – приморског СПЦ Амфилохија (Радовића)
победио просрпски оријентисаног противкандидата
Момира Булатовића, остала је глува на апеле да реагује, иако
је сам Ђукановић, један од најзаслужнијих људи што су Црна
Гора и Србија током санкција успевале да дођу до основних
роба неопходних за функцинисање нормалног живота
(нафта и слично) још увек поштовао Српску православну
цркву и третирао је као једини канонски утемељени
православни црквени субјект у Црној Гори.
Да се у полицијској станици не лупају само штамбиљи
на возачке дозволе, већ на оснивачке акте, доказ је и
регистрација Црногорске православне цркве 17.1.2000.
године, кад је групи грађана баш на том месту на Цетињу
омогућено озваничење ове невладине организације.
Ђукановић у децембру отворено стаје у заштиту ЦПЦ,
251