Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
време владавине кнеза Гедимина 1316. годино трајало,
историјски гледано, прекратко, пошто ће губитком
Галиције, у рату који је његов син кнез Љубарт водио против
Пољске и Угарске, бити ударени темељи антирусизма,
унијатства и рођени преци данашњих украјинских
шовиниста са запада те земље.
Православље је одолевало током владавине Олгерда, да
би на чело литванске кнежевине 1377. дошао Јагело, који је
спас од нестанка литванске кнежевине потражио у загрљају
пољске краљице Јатвиге 1385. Склапањем брака између њих
двоје и његовим преласком у римокатоличку веру, успут
стварањем персоналне уније (две државе са заједничким
владаром) споразумом у Креви, означен је почетак новог
братства, док је потписивањем новог акта у Городлу 1413.
успостављен римокатолички монопол на управљање
кнежевством. Овај савез је временом постајао све хомогенији
и моћнији, да би све кулминирало 1569. године
формирањем заједничке државе под именом Пољско –
литванска заједница (Жечпосполита), знаној и као
Лублинска унија, по граду у ком је настала.
Важност овог догађаја крије се у чињеници да је
расподелом географског плена у пољским рукама, уз
одређена проширења, остао највећи део данашње Украјине.
Свесни тога да се силом може освојити територија,
суровошћу одржавати режим, али да без привлачења на
своју страну покореног становништва нема стабилности и
211