Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
Најистакнутији међу њима, окупљени у више политичких
субјеката, пре свега од 1900. у Револуционарну украјинску
партију, крећу у борбу за осамостаљење Украјине. У
Аустроугарској контролу над украјинофилским
активностима врше и даље утицајни Пољаци.
Све до 1917. и двеју револуција – Фебруарском (март по
новом календару) у режији капиталиста у којој је оборен
император Николај Други Романов и Октобарском
(новембар), организованом од стране руских
социјалдемократа – бољшевика (будућих комуниста),
украјински сепаратисти нису своје циљеве успели (до краја)
да спроведу у дело.
Ако се икако део Руса преобраћен у Украјинце могао
жалити на положај, ограничења у политичком и културном
деловању, на географску корист под руским суверенима
никако није. Јер, од Перејаславског споразума 1654. до краја
Првог светског рата 1918. године, украјинске земље су
доживеле знатно проширење. Русија им је, рачунајући и
мали део актуелне Украјине настао захваљујући ратним
победама Хмељницког, у целини или делимично подарила
следеће области: Сумску, Полтавску, Черкаску, Кијевску,
Виничку, Житомирску, Хмељничку, Тернопољску, Ровнску и
Волињску.
Међутим, амбиције њених лидера порасле су с првим
револуционарним данима и нестајањем Руске империје.
216