Dragan Stojic NIN 2022

ИЗМЕЂУ НЕКОГ И НЕСРЕЋЕ `
износило од 200 до чак 2.000 америчких долара, док је
затворска казна следовала као „пециво“. Они који су се
огрешили о закон „спаљивали су мостове“ према даљем
обављању делатности на прави начин, али су индиректно
подизали нове, зато што је за 60.000 динара, на пример,
могао бити саграђен планирани мост од Виткова до Бруса (14
километара), пошто је по прорачуну коштао толико.
Пред чувеним (пре)ратним трговцем Владом Митићем,
тада најмоћнијим човеком у овој привредној грани, људи су
скидали шешире у знак поштовања, данас Београђани бране
његову „рупу“ од грађевинских подухвата, вероватно би му
и споменик подигли, али му то у другом месецу 1942. године
није помогло да на продајним објектима његове фирме
„Митић и брат“ од стране надлежних органа буду спуштене
жалозине, јер је „пао“ на шпекулацијама и недозвољеном
подизању цена.
Да су и сељаци учествовали у „преоравању“ прописа
сведочи догађај с почетка друге ратне године.
Упркос томе што је челник Управе града Београда
Драгомир Љ. Јовановић на самом почетку окупације донео
акт којим је уведена строга контрола везана за производњу и
стављање у промет меса, група пријатеља из околине главног
града је покушала да прокријумчари и прода седам закланих
свиња. Међутим, успешном акцијом надлежних, упадом у
стан њиховог „јатака“, планирана акција је пропала, па су
уместо печенице преступници „испекли“ месец дана
258