Å UMARSKI LIST 7-8/1947

(v2) izlaska drveta iz krivine takođe ne znamo poluprečnik (R) i dužinu krivine
(L). Iz svega ovog izlazi da za sračunavanje ovih brzina mi moramo činiti
izvesne pretpostavke u pogledu poluprečnika i dužine krivine. Otuda ovim
metodom teško dolazimo do rezultata.
Ing. A. G. Garanjan publikovao je u listu »Ljesopromišljenoje delo« od
1933. g. (br. 4) članak u kome je razvio teoriju kretanja drveta vertikalnim
krivinama koristeći se jednačinom kosoga hitca. Smatrajući da će drvo, pri-
-spevši na početak krivine (A) točila sa padom ii i brzinom vi kretati dalje
po paraboli (si. 10) i da će dospeti u tačku A2 na promenjeni pad točila is
.sa brzinom V2. Zaključujući, da će svaka kružna krivina sa tangentom AC
manjom od tangente CB (si. 10) biti iznad parabole, tj. da će drvo po toj
krivini kliziti (pritiskivati točilo) a neće leteti, dolazi do dva obrasca za poluprečnik
krivine
SI. 10.
R
tg
\h • Ai
(18) RP =
Да
•2g\/l— ih tg Ла 2 0 , , . (19)
gde je vi — brzina drveta u točilu na početku krivine
Vo — brzina drveta u prelomu C
Ла — razlika uglova nagiba (А а = аг — ai)
ii—н manji pad točila
i2—veći pad točila
Y — ubrzanje, odnosno usporenje, drveta u točilu [i = g • (sina — f cosa)]
Rezultati računa po jednoj i drugoj formuli, približno su jednaki.
209