Å UMARSKI LIST 7-8/1947

Ing. PETAR ZIAN1 (Beograd)
O OSNOVAMA ORGANIZACIJE NAUČNO-
ISTRA2IVAČKOG ŠUMARSKOG RADA
06 основах организации наугного изеледователного труца в лесоводстве,
I
Promenom društveno-ekonomskih odnosa u našoj zemlji promenila se
uloga, cilj i organizacija naučno istraživačkog rada. To ne znači da je o toj
promeni ovisan na pr. metod ispitivanja tvrdoće aieke vrsti drva, ili sastav
tabela drvnih masa, ali se izbor zadataka naučnog rada, njihova funkcija i uloga
bitno razlikuju od naučnog rada u buržoaskim državama, pa su potpuno ovisni
cd novih društveno-ekonomskih uslova.
Razvitak nauke u buržoaskim državama bio je diktovan interesima vladajućih
klasa, dok se nauka u socijalističkim zemljama po Staljinovim recima:
ne ograđuje od naroda, ne udaljava od naroda i spremna je da služi narodu.«
Pobedom velike Oktobarske revolucije nauka je postala jedna od najvažnijih
karika sovjetske vlasti.
Naša narodna vlast pridaje također nauci izvanredno veliku važnost,
i čini sve napore da joj omogući potpuni i nesmetani razvoj.
Nauka u državama socijalističke izgradnje odlikuje se izvesnim osobinama,
koje nema nauka u buržoaskim državama; te osobine prema, akademiku
Vavilevu jesu:
1. Demokratizacija nauke. To znači da je nauka prestala da bude privilegij
vladajuće klase. Ona je izašla iz »hramova« akademija i imiverziteta u
fabrike i mase. Dalje to znači da je nauka postala dostupna širokim masama
putem obrazovanja u velikom broju raznih novih škola.
Na primer 1915. godine bilo je u SSSR-a 635.000 učenika srednjih škola,
dok je 1939. godine bilo 10,835.000 učenika srednjih škola.
2. Nerazdvojna veza teorije sa praksom i tehnikom jeste osobina koja
je posledica uloge i mesta nauke u socijalističkoj izgradnji.
Svaka nauka koja se logički dosledno razvija, razvija se radi toga što
je ona potrebna ljudskom društvu. Tzv. čista nauka odeljena od prakse, nauka
kao sistem u stvari nikad nije ni postojala. Takva bi se nauka ugasila radi
svoje nekorisnosti. Akad. Vavilov upotrebljava pojam čiste nauke da karakteriše
rad naučnih radnika koji beže od potreba života, prakse i tehnike i koji
se pokrivaju sa plaštem nauke radi nauke. *
Pred naukom stoji beskrajno mnoštvo zadataka. Jedni imaju danas odlučujuću
važnost za razvitak društva, njegove tehnike i industrije, dok su drugi
udaljeniji od potreba današnjice. Stoga se izbor zadataka odnosno plan istraživačkog
rada može različito sastaviti:
a) može biti sastavljen od zadataka koji su diktovani potrebom razvitka
društva u sadanjem momentu, i
b) plan može da proizlazi iz unutarnjeg razvoja neke nauke.
222