Å UMARSKI LIST 7-8/1947

A to su dva krajnja slučaja koji karakterišu prakticizam i tzv. »čistu
nauku. - I ; •! i:' I (
Naša nauka treba da bude daleko od tih krajnosti, ona treba da sadržava
u sebi zdravi i snažni prakticizam, određen zadacima socijalističke izgradnje,
sa takovom unutarnjom logikom naučnog mišljenja koja je potrebna za pravilno
postavljanje i rešavanje naučnih problema.
Ali to ne znači da nauka ne srne da tretira probleme koji nemaju mo-.
mentalnog'praktičnog interesa. Takva nauka bila bi sterilna.
Jedinstvo teorije i prakse u današnjoj nauci treba da znači, da naučni
radnici zanimajući se sa problemima ma koliko danas bili apstraktni, uvek
imaju u vidu cilj nauke: udovoljenje potreba društva, i radi su dužni da
nastoje, da postignu vezu svojih naučnih rezultata sa praksom. Naša narodna
vlast i ne traži ništa drugo od naučnih radnika.
3. Kolektivnost treba da bude daljna osobina naše nauke koja ju razlikuje
od nauke kapitalističkih zemalja.
Problemi koje su pre izučavali pojedini naučnici ili najviše uz pomoć
nekoliko asistenata, postali su na pi*, u sovjetskoj nauci predmetom masovnog
istraživanja velikih instituta i laboratorija i na kojima rade desetine i stotine
naučnih radnika.
4. Četvrta i osnovna osobina nauke u socijalističkoj državi jeste njena
dijalektičko-materijalistička osnova, koja joj daje potpuno jasan pogled na svet.
Razvoj nauke u cilju realne pomoći razvoja industrije, transporta i poljoprivrede
određuje glavnu liniju našega naučno-istraživačkog rada.
II
U novoj Jugoslaviji prelazimo na izvršenje takvih privrednih zadataka
koji se po svojoj društvenoj funkciji, kvantitetu i kvaliteti bitno razlikuju od
sličnih poslova pre rata i čije je izvršenje bilo diktovano rentabilitetom odnosno
profitom.
Ali rešavanje takvih privrednih zadataka ne srne ovisiti o slučajnostima,
ono je podvrgnuto posebnim privrednim zakonima koji ostvaruju izgradnju
novog društva, zakonima planske privrede. Sem toga izvršavanje tih radova
mora biti naučno pripremljeno i mora imati onaj stepen sigurnosti kojega nam
savremeno stanje nauke može da pruži. A za takav rad potrebno je dvoje:
a) specijalizovano stručno znanje i
b) poznavanje zakona društvenog razvitka, teorije marksizma-lenjinizma.
Bez poznavanja zakona društvenog razvitka stručno znanje može da se
pretvori u suvi prakticizam bez horizonta t. j. može da bude potpuno sterilno.
Takovi stručnjaci lako se povode jednostranim rešavanjem probleroai bez
obzira na njihovu povezanost i uslovljenost.
Uzmimo na pr. pošumljavanje goleti i krša. Dosada se ono obično sastojalo
od manjih površina u blizini gradova, često bez određene funkcije,
ili u bujičnim područjima gde se nije moglo ni efikasno provađati radi privatno-pravnih
odnosa. Neka od tih pošumljavanja su uspela i održala se
zahvaljujući slučajnim prilikama dok ih je većina propala. Izbor vrsti drveta
i način sadnje bili su uglavnom šablonski bez prethodnih opita izvršenih naučnim
metodama, pa je i nesigurnost uspeha bila velika. Pošumljavanje ve-
223