Å UMARSKI LIST 7-8/1947

дрвета и његову вредност. Тако на пр. таласастост, вијугавост влакани, снизује
чврстину дрвета, али у исто време дају му некада врло лап изглед и тако
му знатно поввћавају вредност, при ушотреби у посебне оврхе, (фурнир за
љуштање). У последње време у С. С. С. Р. врше се иопитивања о упливу грешака
на физичко-мехашичка својства дрвета. Али, добивени подаци још
иису доволши за решвње низа практичкних питања.
Централни научно-испитивачки институт за механизацију и електрификацију
шумске илдустрије (Ц. Н. И. И. 3.) испитао je основне грешке дрвета^
које су уједно и највише распрострањене, a то су:
а) гране;
б) усукаиост;
в) плавило.
Своја испитивања овај институт вршио je на боровиш труллдша. Према
«»"« испитивањима, ако се сума свих грешака дрвета на оенову којих се
врши клаеификација сортимената, обележи са 100, онда износи део грешака
који отлада:
а) на гране 73°/о
б) на усуканост . . 10%
в) на све остале грешке 17°/о
У ову трећу врсту грешака највише je распрострањено плавило.
Пошто су то три основне грешке дрвета (гране, усуканост, плавило)»
које су одлучне за класификацију дрвета у разне класе no сортиментима, то
je евака од ових грешака детаљно ислитивана експерлментално.
Ja се нећу сада да упуштам у анализу овНх основних грешака, јер тоније
шредмет овог лзлагања. Ова анализа je врло кориона и важна за
иоправну класификацију сортимената. Ради детаљннјег упознавања принцила
стандардизадије, неопходно je познавање основних грешака дрвета и
њиховог уплива на квалитет дрвета. Ради тога, приказ аиализе основних гре- ,
шака дрвета, остављам за други пут.
Изложио сам неке опште принципе о стандарду необрађеног дрвета
који вреде сада у социјалистичкој државп у С. С. С. Р. Неоспорно je да наведени
општи принидши могу и нама у иногоме да користе приликом еаетава
стандарда необрађеног дрвета.
//. Предрагне узанее. Ja ћу укратко да ее оеврнем na иредратне узансе.
Taj je осврт потребан не само ради историске везе, већ и ради тога, да се
подвуче разлика између предуслова, који су омогућили. употребу предратних:
узанаца, и предуслива који омогућавају стварање стандарда у интересу наше
еоцијалистичке привреде.
У предратној Југославији владао je капиталистички систем у привреди..
са свима штетним последицама, које такав систем повлачи за сабом (елобода
трговине, анархија у привреди, периодичне економеке кризе, беспослица.
осиромашење и беда радничке класе).
Стара Југославија била je капиталистичка слабо развиј&на земл>а са,._
заосталом поњопривредом и неразвијеном индустријом. Kao таква, a олагодарећи
ненародним реа«имима она je преетавњала логодну зем1н>у, у KOJOJ
ц
252