Å UMARSKI LIST 7-8/1947

Корисност стандардизације судећи no иобољшаау квалитета иродукције,
рашшжалном коришћењу сировина, смањењу отдадака и шкарта, појевтињењу
производних ТЈ>ошко.ва, рационализацији техничког процеса
производње и повећања иродуктивности |рада, одређује њено место и значај
у социјалистичкој привреди, које joj се иридаје.
При саставл>ању сгандарда за необрађено дрво, треба обратити пажау
на ова два момента.
1. стандард триба да буде тако састављен, да се дрво што рационалгогје
искористи, jep су губици у иокорип1гћаван.у дрвета ирло велики.
AKO се дрвна маса дубећег дрвета (на пан>у) обележи са 100, оида
дрвна маса у виду крајних продуката износи свега 25. Значи, ^_ дубећег
дрвета или дрвета на иању, иде на губитак (оппадак и нгкарт).
Несумовиво je, да се знатан део губитка може умањити рационалним
Ијскоршп|ћаван.ем дрвета a у томе истравно састављен стандард игра првенствену
и најважнију улогу.
Ово се .чоже -јасније да прикаже примерима:
а) стандард за необрађено дрво (каји je укинут 1941. год.), тролисивао
je дужину код трупаца за шибице од 2 ш. Међутим, основна потребна дужина
трушшца, која je одговарала и размери машина за љуштеље, била je
730 мм. Значи, при кројењу трупаца за шибице дужине 2 ш, губитак je
износио 27%;
б) код нас једна фабрика шперплоча примила je велики део букових
трупаца за љуштење у току 1946. године, који су били окројени у дужинама
које не одговарају машини за љуштење. Наиме, трулци су били комбиновано
скројени, тако да су с једне и с друге стране, поред дела трулца
за љуштење, садржавали и део трупаца за е. Фабрика je целе трупце
довозила у фабрику из појединих шума и ту одвајала трупце за љуштење,
a крајае делове, које je платила као трупце за резање, употребљавала je
за огрев. Установљено je да je на овај «ачин 20°/о теовничког дрвета, које je
фабрика иначе платила као техничко дрво, употребљено као огревно дрво.
Ha овај начин, причињена je двојака штета: прво, ipacima се нерациомално
сировина, jep се техничко дрво троши у огрев, и друго, наноси
се штета фабрици jep плаћа техничко дрво, које троши у огрев, што
знатно упливише на повећање производних трошкова фабрике;
2. стаидард за необрађено дрво, за механичку и хвмијску иврираду,
трвба да одговара захтевима стандарда готове прерађевине или робе. У" ту
сврху, стандард за необрађвно дрво, треба да се саставља након пгго су
прикупљени подаци:
а) о потрошњи и потреби дрвног материјала;
б) о природнмм 1Својствима дрвета;
в) о стандардима технички ншгредних страних земаља.
Подаци о потрошаи и потреби дрвета, треба да се односе на сваки
оортименат, односом на димензије, врсту, какшоћу дрвета и т. д. Водећу
улогу у овом послу треба да играју научно-истраисивачки институти (теоретска
иопитквања, лабораториске анализе, изучавања техничких овојстава
дрвета, утицај грешака, улога влажности и т. д.).
Врло важно питање код искоришћавања аблог дрвета јесте шитажве
разврставања обловине у класе. Стандард обично не реагулише међусобни
250