Å UMARSKI LIST 7-8/1947

требно je, да се извесни технички називи и појмови, са којима се оперише
у стандарду, објаоне, дефинишу, како би се избегли евентуални слорови ради
неправилног тумачења истих.
У Југославенском стандарду за необрађено др*о, материја која се обраbyje
изложена je логичним редом, сажето али исцрпно, a ради бол>ег прегледа
и разумевања, оподел.ена je у два дела, која ипак чине једну целину.
Први део садржи разврставање и лерење. Дате су дефиниције за необрађено
дрво и то:
1. за разврставање дрвне масе стабла (двбловина, грањевина, киће,
пањевина);
2. за разврставање према начину употребе (техничко дрво, обло дрво,
дрво за хем. искаришћавање, дрво за гориво);
3. за разврставање првма дебљини (дебљински разреди и дебљински
подразреди);
4. за разврставање према времену сече (зимска сеча, летња сеча).
Код мерења дато je тумачесње како се мери необрађено дрво.
Други део садржи техничке услове за испоруку. Материја дела хтодељена
je на четири трупе и то овако:
Техничко ирво;
Цепано дрво;
Дрво за хемијско искоришћавање;
Дрво за гориво.
Потто оу многи услови и многе ознаке заједничке за више сортимената,
a да би се избегло понављање, у интересу концизности, боље јасноће и
прегледности, то су код техничког дрвета у општем делу издвојено приказани
општи услови, који су заједнички. У посебном делу изложени су посебии
услови за сваки еортименат.
Ово je врло добра страна овог стандарда, јер се на овај начин, постигла
потребна концизност, избегло се понавњаЉе заједничких услова, a постигнута
je на тај начин најбоља прегледност.
Ja се нећу да упуштам у детал.ну анализу овог стандарда, јер би у ту
сврху требало навести услове за сваки сортименат, UITO би било и сувише
опширно. Ja ћу да напоменм само то, да се приликом састава овог стандарда
строго водило рачуна о томе да прописима стандарда буду заштићени интереси
како произвођача дрвета, тако и интереои шумске индустије, јер ће
само тако бити сачувани и интереси ошпте народне привреде. Јер, и ако су
обе гране гпумске привреде, и шумска производња и шумска индустрија у
државним рукама, стандард не сме фаворизирати ни једну ни другу, јер би
се свако фаворизирање у крајњој линији штетно одразило у олштој народној
привреди. Ради тога, стандард треба да буде реалан, a он ће бити
реалан само у том случају ако се дрво класифицира тачно онако и онолико,
како и колико се мо;же употребити. Другим речима, дрво треба класифицирати
тачно у онај сортименат, у који се може употребити и прерадити
и дати највећу корист народној приврвди.
Полазећи од овог начела, Југословеноки стандард обрађује материју
класификације необрађеног дрвета no сортиментима реално, онако 1сако се
стварно могу да користе. Нарочито je било важно, да се детаљно разраде
256