Å UMARSKI LIST 7-8/1947

a да код тога нисмо ни за час заборавили на нашу иреку дужност, како би
довели у склад, што je внше могуће, интересе купаца, и продавалаца. To je
писано 1930 год. у доба када je у свима капиталистичким земљама иочела
да беени економока криза, која je захватила и нашу земљу. Да ли су трговци,
индустријалци домаћи и светски калиталисти, који су стајали иза загребачке
берзе, могли и хтели да дају узансе за дрво, које би довеле у склад интереси
купаца и продавалаца, na чак и у еконоадској кризи, када je депресија на
тржишту, када je потражња слаба или никаква? Јаоно je и за највећег наивчину
да je овакво тврђење загребачке берзе, обична игра речи, бацање прашине
у очи, заваравање праве истине. У ствари, иза тога, иза тих узанса се
крила безочна експлоатација наших шума на колонијалан начин. Па ипак,
тој обичној пљачки шума дата je извесна форма, јер, ту су узансе no којима
се процењује, продаје и купује нгума. У ствари, те узансе капиталисти шпекуланти
нису створили за себе, да би се они тих прописа држали, већ за продавца
шума, за поседнике шума. Шумска индустрија се тих узанаца није држала,
она je имала свој начин рада, свој начин процене шума, према тренутном
захтеву пијаце. Узанце су они створили за државне органе, да се они
приликом процена шума слепо др»се тих прописа. Баш ове узанце у условима
бирократоко^капиталистичког система наше земл>е, биле су узрок да су наше
шуме продаване у бесцен.е. Hama земља у том погледу пружала je изглед
типично колонијалне звмље. Радна снага јефтина, сировине јефтине, индустрија
слабо развијена, пољопривреда заостала. Ja нећу да се дубље упуштам
у анализу ових узанца. Наветћу само неколико примера да се види како je
нашем дрвету планоки, смишљено, унапрвд у виду прописа снижавана квалитативна
вредност приликом куповине од произвођача, како би шумска ивздустрија
која je била у рукама капиталиста, имала што већи профит. Отуда
ће бити и то јасно, зашто су ти исти индустријалци приликом куповине сечина
на лицитацијама, често пута (ако je било стварне конкуревлшје) премашивали
почетну цену лицитације са 200 и 300%. Биће јасно и то, зашто
су директори индустријоких предузећа ових капиталиста, имали тако високе
награде, у упоређењу са просечном наградом ондапгњих држ. слуисбеника.
Ha пример, услови за I класу трупаца свих врста тако су били пропиеани,
да су овакви трупци могли да корцсте за фурнир. To значи, већи део
трупаца способних за фурних, трговац je куповао као трупце I класе. Колико
се на овај начин умањивала вредност 'дрвета, и за колико се гатетио
поседник туме, може да послужи то, да je вредносни однос трупаца I класе
стајао у односу на фурнирске трупце као 1 : 4, т. ј. за четири пута се смањивала
вредност таквог дрвета.
Услови за II класу трупаца свих или више врста дрвета тако су били
праписани, да су овакви трупци садржавали у себи често пута и до 50°/о
(бурнирског дрвета, a код неких je било и дрвета I класе. У огревнбм дрвету
I класе било je најмање 50°/о техничког дрвета. Оваквих примера могло би
се навести више.
Само из ово неколико лримера мож:е се видети, да су узанце биле
састављене у корист трговаца дрветом a не на корист произвођача. Државни
органи су се слепо придрж:авали ових узанаца, како при процени шума ради
продаје на пању, тако и при изради у режији.
254