Å UMARSKI LIST 7-8/1947

etat, naših šuma. Pošto naše šume još za pet godina najmanje ne možemo da
uredimo objektivnim metodama (sadanja inventarizacija usled ubrzan osti rada,
zasniva se na okularnim i subjektivnim ocenama i kao takva neće da pruži
pouzdanije podatke od dopunjene statistike iz 1938 god-), znači tačan godišnji
etat naših šuma nije nam poznat. Usled toga, mogu da nastupe tri slučaja:
a) drvna masa koja se želi šeći godišnje i na osnovu koje se računa cena
drveta na panju, je Veća od godišnjeg etata na bazi stroge gorišnje trajnosti.
U tom slučaju, a jer su troškovi nepromenljivi i tačno fiksirani, dobija se niža
cena drveta na panju od prave cene drveta na panju, na bazi godišnjeg etata.
Na taj način se neopravdano snizuje cena drveta na panju;
b) drvna masa koja se želi šeći godišnje i na osnovu koje se određuje
oena drveta na panju, je niža od godišnjeg etata na bazi stroge godišnje
trajnosti.
U tom slučaju, a jer su troškovi nepromenljivi i tačno fiksirani, dobija
se viša cena drveta na panju od prave cene drveta na panju, na bazi godišnjeg
etata. Na taj način se neopravdano povisuje cena drveta na panju.
c) drvna masa koja se želi šeći godišnje i na osnovu koje se određuje cena
drveta na panju, je ravna godišnjem etatu na bazi stroge godišnje trajnosti.
U tom slučaju, a jer su troškovi nepromenljivi i tačno fiksirani, dobija
se cena drveta na panju na bazi godišnjeg etata. Na taj način se dobija prava
cena drveta na panju.
Pošto naše šume još nisu uređene, a podaci inventarizacije koja je u toku,
teško je reći, da li će biti pouzdaniji od dopunjenih podataka statistike, to
opreznosti radi, bolje je računati cenu drveta na panju, na bazi drvne mase
koja iznosi 75% one drvne mase, koja se danas smatra kao približni godišnji
etat, na bazi stroge godišnje trajnosti.
Državnih šuma ima u našoj zemlji oko 5,400.000 ha. Godišnji etat,
koji bi služio podlogom za određivanje cene drveta na panju, iznosio bi oko
8,000.000 m 3 .
Veličina godišnjeg plana seča (jer se može šeći više ili manje od godišnjeg
etata), ne utiče a visinu cene drveta na panju, jer, kao što je navedeno, ona
je nepromenljiva i zavisi jedino od godišnjeg etata na bazi stroge godišnje
trajnosti, i od troškova proizvodnje drveta na panju, koji su strogo fiksirani.
Kad bi bilo samo jedne vrste drveta i to samo sa jednim sortimentom,
onda, cena jednog metra kubnog drveta na panju, dobija se deobom društvenih
troškova za proizvodnju drveta, sa godišnjim etatom drvne mase, na bazi
stroge godišnje trajosti.
Kao što' se vidi, kod ovakvog slučaja, način određivanja cene drveta na
panju, bio bi vrlo jednostavan i prost.
Međutim, u praksi ovakav slučaj ne postoji, jer, kao što se zna, ima više
vrsta drveća i kod svake vrste više sortimenata. Utoliko se način određivanja
cene drveta na panju komplikuje, postaj© računski mnogo opsežniji.
U tom slučaju, cena drveta na panju po vrsti i sortimentima može se
odrediti na bazi upotrebne vrednosti svake vrste drveta i upotrebne vrednosti
svakog sortimenta. Upotrebna vrednost ne treba da se određuje u apsolutnom
iznosu nego u relativnom. Tako, obeležimo na pr. upotrebnu vrednost najmanje
vrednog sortimenta i najmanje vrednog drveta sa 1, i tako redom, tako da
upotrebnu vrednost najskupljeg sortimenta najvrednije vrste drveta obeležimo
242