Preuzmi u pdf formatu - Documenta

158 sje∆anja na rat
IX. BLJESAK
u istražni zatvor na ispitivanje, a žene su ostale gore s djecom. Ja sam dobio
jedan posebni zadatak da budem gore na Gavrinici i da slušam reakcije ljudi,
baš zbog toga što su me ljudi poznavali. I tako, normalno, sjedim zajedno
s njima, pijem pivo, a kad im okrenem leđa, oni pričaju svoje, a ja slušam.
Uglavnom su razmišljanja bila takva da su iznevjereni, da su prevareni, da
ovo, da ono... UNPROFOR — umjesto da su ih savjetovali da se udruže, da
ostanu gore, da popravljaju svoje kuće, da uređuju dvorišta, da trebaju tu
živjet, oni su njih nagovarali, ajde kad se skupite mi ćemo vam organizirat
prijevoz za Bosnu, pa ćete tamo bit prihvaćeni, pa ćete bit zbrinuti, pa ovo,
pa ono. Ispočetka nisu ljudi išli, ispočetka su imali jako dobar kontakt s nama
i mi s njima, kuhali su nam kavu, nosila im se pomoć, pokazala se jako dobra
volja, međutim, treći ili četvrti dan, kad su im omogućili da sa svom svojom
imovinom koju mogu ponijeti mogu van iz Hrvatske, tu su po meni napravili
veliko etničko čišćenje. To je bila kolona traktora, jedan je zakopčao traktor,
pa prikolicu pa platon pa još drvena kola iza, to se raspalo na pol puta, ta kola,
al oni su išli, oni su jednostavno išli jer su im ovi to omogućili. A i krali su od
drugih i odvozili. Evo, od moje sestre kuću, kompletno su je očistili, pokupili
stvari kao da su njihove i vozili su za Bosnu.
Mov: Moje mišljenje je da Srbima nije trebalo prenaglo i na taj način organizirat
odlazak. Jednom kad odeš, ti si tamo. Trebalo im je dokazat da su sigurni,
to im je trebalo dokazat. Svugdje imate pojedinih ispada, mi sad razgovaramo,
a eno tamo neko će se napiti pa će udarati i lupat. Mi smo bili u stanju
to spriječit i radilo se na tome i dosta dobro se radilo. Nisu trebale te njihove
vlasti, taj Džakula i Srpski forum i UNPROFOR ljude pozivat na bijeg, nego ih
pozivat na ostanak, da tu moraju živjet, a ne im obećavati život u Bosni!