Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
92 sje∆anja na rat<br />
V. RAT<br />
jako ponosni na tu ‘’bitku za ranjenike’’, kako smo je zvali, premda su bili<br />
duševni bolesnici.<br />
Marko: Gamuf je velika firma u Pakracu. Do rata je radilo sedamsto ljudi. U<br />
ratu su radili za Talijane, za Nijemce. Mi im nismo smjeli ni reći da smo okupirani,<br />
jer kad bi to čuli, gotovo, bojali bi se za robu. Oni bi nam slali sve, od<br />
igle, konca, do materijala, naše su samo bile ruke i tak smo mi radili. Petljali<br />
smo da smo u Kutini, Bjelovaru, tako da oni nisu ni znali da smo mi u Pakracu.<br />
Odjednom se firma 2000. zatvorila. Nismo bili ni pod stečajem. Odjednom<br />
smo ostali bez posla. Šest mjeseci nismo dobivali plaću. Normalno, banke<br />
legle na kredite koji su se dizali ne znam zbog čega, struja, voda, plin nisu se<br />
plaćali, svi su legli na račun, račun se blokirao i ljudi su završili na zavodu.<br />
Ivo: Odmah sam se priključio policiji, tražio da se obučem, tražio sam uniformu<br />
od njih, i tu u školi bio sam na punktu. Kad sam dobio oružje, imao sam<br />
osjećaj da ako može on pucat na mene, mogu i ja na njega. Nisam se bojao.<br />
Nisam, šta ja znam, tak sam imao neki osjećaj. Bilo nas je tu, bila su moja<br />
braća, dva brata i ujak, par kolega, što smo bili zajedno, i tri policajca što su<br />
bili normalno redovno.<br />
Ivo: Žena je došla za Božić 1991. Bila je dotad u Njemačkoj sa sinom. Našli<br />
smo smještaj u Garešnici. 1992. je UNPROFOR došao, a mi smo morali skinuti<br />
uniforme pa smo radili u civilu. I onda smo držali punktove po cijeloj<br />
liniji, to je odavde skroz do Lipika. Nismo smjeli nosit uniforme, puške smo<br />
morali imat skrivene jer UNPROFOR nas je kontrolirao. Tak da to je isto<br />
bilo patnja. A bilo je malo pucnjave, oni su napadali, pogotovo na ovoj cesti<br />
gore za Požegu. Ne znam koliko je ljudi poginulo tokom tog primirja. Sve to<br />
vrijeme smo bili, mislim normalno u vojsci, a u civilu. Razvojačen sam 1995.,<br />
u dvanaestom mjesecu.<br />
Ivo: Bolnicu smo isto oslobodili. Unutra su na psihijatriji ostali su bolesnici.<br />
Ne znam kolko je njih bilo u prvim danima rata. Oni su govorili da će doći s<br />
autobusima i evakuirati ih. Onda prvi put nije uspjelo, tukli su ovi.<br />
To je bio već kraj jedanaestoga mjeseca. Jedan Srbin, on je i dandanas tu,<br />
živ je, Đoko, radio je u bolnici, on je bio ravnatelj bolnice. Onda se on s njima<br />
dogovorio da prekinu tući. Šezdeset do sedamdeset posto Srba je bilo na<br />
odjelima. I onda drugi, ne znam jel’ to drugi dan bio, jel’ koji dan kasnije, po<br />
noći su došli kamioni, ustvari autobusi, osam autobusa je došlo. Onda smo mi,<br />
odmah iza bolnice je Pakra dole, stavili po tri cigle usred Pakre, kao mostić,
Change language