Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
34 sje∆anja na rat<br />
III. NAGOVJEŠTAJI RATA<br />
Vesna Golić: Nekoliko vrlo konkretnih događaja je za mene bilo osveštavajuće.<br />
Imala sam dečka koji je bio Hrvat, čak i nekog češkog porekla, al oni su<br />
se izjašnjavali kao Hrvati. Družili smo se s još jednim mešanim parom samo<br />
što je tu situacija bila obrnuta, mladić je bio Srbin, a devojka je bila Mađarica,<br />
Hrvatica, neki mešani brak. Mi to kao prijatelji nismo doživljavali kao pretnju i<br />
družili smo se. Jedne večeri smo sedeli zajedno, televizor je bio upaljen i bile<br />
su vesti u kojima su govorili o osnivačkoj skupštini Hrvatske demokratske<br />
zajednice. Prvi put sam videla na televiziji sveštenike u vezi sa nekom politikom<br />
i prvi put sam videla da se stavlja nacionalni predznak ispred nekog<br />
političkog govora. Mi smo bili mladi, osamnaest, devetnaest godina i sedeli<br />
smo tako u tom mešanom društvu i odjednom se osetila među nama neka<br />
crta granice. Malo smo o tome razgovarali, ali smo svi, čini mi se osećali, da<br />
sad ne znamo šta s tim i nekako smo vrlo brzo prešli preko toga. Sećam se<br />
tog momenta kao nekog trenutka koji mi je osvestio da se sad nešto novo<br />
događa i da dolazi do nekog razdvajanja među ljudima.<br />
Kasnije se sećam isto jedne situacije kad sam pitala oca, koji me je vozio kod<br />
jedne prijateljice, ona je bila iz neke mešane porodice, da li on stvarno misli<br />
da može ovdje biti rata, i on je rekao da misli da može. Ja sam mu rekla da<br />
ja mislim da to nije moguće, da nije moguće da mi ratujemo, pogledaj koliko<br />
smo mešani, evo ova moja prijateljica kod koje me voziš potječe od te dve,<br />
eventualno sutra zaraćene strane, i šta će ona da radi. I tata mi je rekao, moj<br />
tata je preživeo Drugi svjetski rat, delimično i u logoru i sa velikim porodičnim<br />
gubicima, znaš šta, kad počne rat svako zna koja je strana njegova. Rekla sam<br />
da nije normalan, da to nije moguće, da ja ne znam da se opredelim, to nije<br />
prihvatljivo, da je ova generacija pametnija i tako dalje.<br />
Vesna Golić: U to sam vreme bila pred maturom i jednostavno sam na maturskoj<br />
večeri osjećala da je to kraj, da je nekako zadnji put da smo svi zajedno i<br />
da ništa ne spominjemo. Ja sam trebala da upišem fakultet i moja ideja je bila<br />
da upišem fakultet u Zagrebu, jugoslavistiku. Vidjelo se da to više nije moguće,<br />
da se to više neće zvati jugoslavistika. Shvatila sam da ne mogu to da upišem<br />
i da ne znam kuda ću sada. Moji su predlagali da odem u Beograd jer tamo<br />
imam tetku, ali meni je to bilo predaleko, nemoguće, i onda sam tako nabrzinu<br />
izabrala ekonomiju u Banjoj Luci, kao to je tu negde, blizu kuće, a nije Zagreb,<br />
jer šta ću u Zagrebu ako počne rat. To je bilo tako neko glupo odlučivanje koje<br />
se događalo u manje od mesec dana, po kojem sam videla da život više ne ide<br />
tokom kojim sam očekivala da će ići, nego nekim drugim tokom.<br />
Vesna Golić: Kod nas su počeli tog leta da se pojavljuju u većem broju policajci<br />
koji nisu bili iz naših krajeva, mi ih nismo poznavali. To su bili ljudi koji su
Change language