Zbornik radova konferencija OMC 2010

U pontu Kolubarsko-tamnavski basen predstavlja morfodepresiju odnosno zonu
intenzivnog tonjenja o čemu svedoče naslage velikih debljina. Transgresivan položaj i
prelivna sedimentacija tvorevina ponta konstatovana je u obodnim delovima basena.
Pliokvartarna kopnena faza se odlikuje razvojem egzogenih denudacijsko-akumulativnih
procesa.
Pozicija pojedinih repera - Na osnovu podataka geofizičkih istraživanja,
dubinskog istražnog bušenja (Tabela 1.) i paralelnih profila definisana je morfologija
različitih repernih nivoa neogenih i kvartarnih naslaga.
Tabela 1. Neogen u najdubljim bušotinama Kolubarsko-tamnavskog basena
Naziv
Stratigrafski članovi neogena
Lokalnost
bušotine
Pont (m) Panon (m) Sarmat (m) Baden (m)
H-220 Banjani 33.5-130.0 130.0-273.0 273.0-330.0 330.0-373.0
T-145 Arnajevo 18.0-115.0 115.0-171.0 171.0-290.0 290.0-330.0
IEBO-85 Obrenovac / 0.0-174.0 174.0-236.0 236.0-450.0
Nqr-137.5 Radljevo 0.0-150.0 150.0-438.0 509.0-612.0 612.0-788.0
QO-102.5 Vreoci 0.0-105.0 105.0-192.0 192.0-285.0 285.0-447.0
B-1 Baćevac / / 0.0-55.0 55.0-87.0
Plm-100 Skobalj 0.0-97.0 97.0-242.0 242.0-250.0 /
KO-100 Ruklade 62.0-206.0 206.0-281.0 281.0-287.0 /
PO-190 Poljane 0.0-195.0 195.0-292.0 292.0-330.0 330.0-353.0
Vcr-1/77 V. Crljeni 0.0-210.0 210.0-299.0 299.0-381.0 381.0-503.0
M-100 Paljuve 17.0-110.0 110.0-232.0 232.0-328.0 328.0-353.0
OO-115 Skobalj 0.0-333.0 333.0-442.0 442.0-500.0 /
PO-137.5 M. Borak 23.0-236.0 236.0-299.0 / /
J-612 Arapovac / 19.5-129.0 129.0-224.0 224.0-331.0
Bs-1 Vreoci 47.0-140.0 140.0-208.0 208.0-263.0 /
Napomena: Rekonstrukcija i morfološki izgled urađeni su za sve stratigrafske članove neogena,
ali zbog obimnosti biće sastavni deo prezentacije, a u radu su prikazani samo za naslage gornjeg
ponta.
Podina ponta se karakteriše blagom zatalasanošću reljefa sa višim apsolutnim
kotama u istočnom i južnom delu basena. Ti prostori predstavljaju zonu izdizanja. Između
nje i zone spuštanja može se povući granica sredinom basena približnog pravca pružanja
istok-zapad. Tako je basen podeljen na dva dela: severni i južni. Južni deo je
okarakterisan neujednačenim reljefom za razliku od severnog dela basena. Najveća
vrednost (260 m) je konstatovana u zapadnom delu, a najmanja vrednost (-160 m) u
južnom delu basena. Maksimalna visinska razlika podine ponta je 420 m (Slika 4.).
Podina kvartara ima relativno neujednačen reljef. Najveće vrednosti apsolutnih
kota su u zapadnom, centralnom i jugoistočnom delu basena (horstovske strukture).
Visinska razlika između maksimalne i minimalne vrednosti je 280 m. Granična vrednost
između zone izdizanja i spuštanja je 100 m. Idući ka severu izražena je tendencija
spuštanja terena (Slika 5.).
89