Zbornik radova konferencija OMC 2010

2. KARAKTERISTIKE EKSTRAKTIVNE INDUSTRIJE
EVROPSKE UNIJE
Ekstraktivna industrija EU se, shodno karakteristikama i specifičnostima
pripadajućih mineralnih sirovina, deli na dva segmenta, i to: (i) energetsku i (ii)
neenergetsku ekstraktivnu industriju. Na taj način se u savremenim uslovima razmatranje
pitanja, problema, smernica i daljeg razvoja mineralnih resursa, njihovog geološkog
istraživanja i esploatacije, strategijski generalno vrši se na višem hijerahijskom nivou
upravo kroz ova dva segmenta ekstraktivne industrije. S obzirom na objektivna
ograničenja u ovom radu, kao i karakter savetovanja, koje je prevashodno okrenuto
nemetaličnim mineralnim sirovinama, predmet pažnje biće drugi navedni deo
ekstraktivne industrije.
Neenergetska mineralna industrija u Evropi je podeljena na tri podsektora, i to: (i)
metalični minerali; (ii) industrijski minerali i (iii) građevinski materijali. Ukupan godišnji
obrt ova tri podsektora u EU je oko €30 biliona, broj direktno zaposlenih se procenjuje na
oko 190,000 ljudi, a više od 70,000 ljudi očekuje zaposlenje u pridruženim zemljama [3].
Industrijski analitičari procenjuju da indirektno zaposlenje ima oko 4 puta više radnika.
Tri navedena podsektora karakterišu izuzetne različitosti i specifičnosti, koje zahtevaju
posebno razmatranje.
Podsektor građevinskih materijala je najveći, kako u pogledu proizvedenih količina
mineralnih sirovina, tako i u pogledu ostvarenih prihoda. U njemu posluju uglavnom
mala i srednja preduzeća (MSP) na više od 20,000 lokacija, sa kojih se snabdevaju
lokalna i regionalna tržišta, materijalima kao što su pesak, šljunak i drobljeni kamen
(agregati) za građevinsku industriju, saobraćajnu infrastrukturu zatim za saniranje
posledica poplava i nasipe u primorskim oblastima. Gips se koristi pre svega u
građevinskoj industriji, naročito za elemenete unutrašnjih radova i enterijera. Sirovi gips
se koristi u proizvodnji cementa. Podsektor građevinskih materijala, takođe, obezbeđuje
osnovni materijal za proizvodnju drugih vitalno značajnih građevinskih proizvoda, kao
što su beton, asfalt, kreč i cement. Postoji i određeni broj multinacionalnih kompanija
kamena, koje ponudom obezbeđuju potrebe udaljenih potrošača. Značajne količine peska
i šljunka dobijaju iz marinskih sedimenata sa morskog dna. Generalo posmatrano, široka
zastupljenost peska i šljunka, zatim različitih vrsta stena i relativno niski troškovi
proizvodnje, znači da transportni troškovi značajno utiču na graničnu udaljenost
potrošača građevinskih materijala na tržištu, tzv. prohibitivna daljina. Proizvodnja EU u
ovom podsektoru podmiruje preko 20 % globalne tražnje.
Podsektor industrijskih minerala nudi širok spektar minerala, koji mogu biti
klasifikovani kao [3]:
(i) Fizički minerali, kod kojih se vrednost minerala određuje na osnovu njihovih
fizičkih karakteristika, npr., kalcijum karbonati, dijatomit, kaolin, plastične gline,
feldspati, silicijum, talk i dr.
328