Zbornik radova konferencija OMC 2010

Treći korak je identifkacija rizika, gde, kada, zašto i kako bi se kritičnost i
destrukcija mogla sprečiti, minimizirati, odložiti ili povećati, početno definisane,
kvalitativne ciljne karakteristike.
Četvrti korak je analiza rizika, u kojem se vrši identifikacija i procena postojećeg
procesa kontrole i upravljanja. Ovde se određuje verovatnoća nastanka destrukcije sa
mogućim posledicama kao i ukupnim nivoom rizika. Analiza razmatra područja
potencijalnih posledica, kako i na koji način se one mogu pojaviti.
Peti korak je vrednovanje rizika pri čemu se vrši upoređenje nivoa rizika sa
početno definisanim kriterijumima i razmatra odnos između potencijalne koristi i
nepovoljnih ishoda/šteta koje mogu nastati. Ovde se omogućava donošenje određenih
odluka po prioritetima.
Šesti korak, obrada rizika, predstavlja izradu i primenu specifičnih finasijskih
startegija i planova u kontekstu povećanja potencijalnih koristi i smanjenja potencijalnih
troškova.
U sedmom koraku, monitoring i inspekcija, prepoznaje se potreba za uvid u
efektivnost svih koraka procesa upravljanja rizikom. Ovde se realno stvara prostor za
neprekidno poboljšanje procesa. Istovremeno se osigurava da promene uslova bitnije ne
menjaju dodeljene prioritete. Na Slici 3. dat je strukturni prikaz procesa upravljanja
rizicima sa potrebnim logističkim elementima kako bi se obezbedila njegova
funkcionalnost. [2], [6] i [7].
Slika 3. Strukturni prikaz procesa upravljanje rizicima
sa potrebnim logističkim elementima
Implementacijom pocesa upravljanja rizicima, prema ISO 31000, postavlja se
pitanje da li isti treba auditirati, s obzirom da se ne radi o sertifikacijskom standardu. Kod
ostalih sistema upravljanja sve se uglavnom bazira na zadovoljavanju eksplicitno
postavljenih zahteva, definisanim u pojedinim standardima. Internim ili eksternim
auditom, utvrđuje se da li je sistem u skladu sa zahtevima ili nije.
249