PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar

Tatijana Pavlović-Križanić
Ljiljana Brdarević
Kod drugih vrsta JPP trajanje ugovora se utvrđuje na osnovu ponude privatnog partnera i pregovaranja između
ugovornih strana, bez obračuna perioda povraćaja investicije. Ovakvo utvrđivanje dužine trajanja ugovora ukazuje
na činjenicu da Srbija još uvek nije postala ozbiljno i razvijeno tržište za infrastrukturne projekte. Posledica toga je da
se ugovori o koncesiji, pa čak i ugovori o pružanju usluga i upravljanju, koji podrazumevaju male investicije u usluge
koje donose prihod i kod kojih je period povraćaja uloženih sredstava kratak, mahom zaključuju na period duži od
20 godina.
Vrednost investicije. Sektori vode i kanalizacije zahtevaju najveće kapitalne investicije. To je i očekivano, s obzirom
na veličinu tih projekata i potrebne investicije. Na primer, kapital koji je neophodno uložiti u beogradski vodovod
i kanalizaciju procenjen je na 987 miliona evra. Najniža finansijska ulaganja, koja povlače najmanji finansijski rizik,
ostvarena su kod usluga parkinga i upravljanja čvrstim otpadom, i ona se kreću u rasponu od 0,6 do 40 miliona evra.
Dakle, kod JPP u oblasti parkinga i upravljanja čvrstim otpadom period povraćaja uloženih sredstava je kraći, a rizik
koji snose privatni partneri je manji. Samim tim je priliv privatnog kapitala zabeležen najviše u sektorima koji zahtevaju
manje investicije.
Prenos odgovornosti predstavlja stepen angažovanosti privatnog partnera na projektu, kako je definisano ugovorom,
vlasništvo nad sredstvima ili pravo upravljanja njima i organizaciju sprovođenja projekta. Slučajevi koje smo
proučili pokazuju da se podela odgovornosti vrši na osnovu karakteristika projekta i ugovornih strana. Prenos odgovornosti
definiše se u tenderskoj dokumentaciji i finalnim ugovorima. Najveći stepen prenosa odgovornosti na privatnog
partnera je u upravljanju čvrstim otpadom, pružanju parking usluga i distribuciji gasa. Ovo je često povezano
sa komercijalnijim karakterom investicija u ove delatnosti, kod kojih se od privatnog partnera očekuje da finansira
projekte i preuzme rizik tražnje i tržišni rizik.
122│
Ugovor o pružanju usluga javnog prevoza u Beogradu pokazuje da je privatni partner odgovoran za nabavku, korišćenje
i održavanje imovine na kratak period, dok grad snosi finansijski rizik i rizik upravljanja. Prihod privatnih
partnera zavisi od postizanja unapred definisanog učinka. Kod koncesije za upravljanje čvrstim otpadom u Beogradu,
privatni partner je zadužen za projektovanje, finansiranje, izgradnju, korišćenje i održavanje komunalnih objekata
koje će, po okončanju ugovora, vratiti gradskoj upravi. Prihodi koncesionara zavise od učinka i komercijalnog rizika.
Rizik tražnje je stepen prenosa tržišnih rizika na privatnog partnera, kao što su promena tražnje, konkurencija ili
zastarelost tehnologije. Prema ovim kriterijumima, rizik tražnje se u najvećem stepenu prenosi na privatnog partnera
u upravljanju čvrstim otpadom i parking uslugama. Stvarni nivo prenetog rizika tražnje zavisi od kvaliteta usluge i
obima pokrivenosti opštine uslugom koja je poverena privatnom partneru. Ovaj rizik može biti znatno smanjen monopolskim
položajem komunalnog operatera.
Na primer, procenjeno je da je rizik tražnje koji je prenet na koncesionara koji će upravljati čvrstim otpadom u Beogradu
veoma mali, s obzirom na to da u gradu postoji razvijen sistem komunalnih usluga u oblasti prikupljanja i
odlaganja otpada i stabilan rast životnog standarda građana. Za razliku od toga, procenjen rizik tražnje u upravljanju
čvrstim otpadom u opštini Smederevska Palanka je relativno visok, s obzirom na veliki broj domaćinstava u ruralnim
naseljima koja nisu nikad koristila ovu vrstu usluge. Zarada privatnog partnera zavisiće od naplate naknada od ovih
korisnika, pogotovo na početku ovog posla.
Rizik raspoloživosti je stepen do kojeg privatni partner rizikuje u slučaju da ne obavi posao u skladu sa ugovorom,
ne ispuni standarde i nivo kvaliteta, ne isporučuje usluge u skladu sa specifikacijama ili ne postigne dogovoreni obim
usluga. Rizike u okviru ove kategorije u svim proučenim primerima JPP dele privatni i javni partneri, pri čemu je privatni
partner obično odgovoran za kvalitet i efikasnost pružanja usluga koje su mu poverene odredbama ugovora, a
javni partner je garant dobrog izvršenja i pružanja komunalnih usluga građanima.
U slučaju Beograda, koncesionar bi snosio punu odgovornost za projektovanje, finansiranje, izgradnju i korišćenje
nove infrastrukture i pružanje usluga građanima. Gradska vlada je dužna da vrši nadzor nad koncesijom i ima puno
pravo da raskine ugovor ukoliko koncesionar ne ispunjava svoje ugovorne obaveze. Ovo pravo omogućava gradu da
građanima garantuje dobro izvršenje i pružanje kvalitetnih usluga. Na isti način su uređeni i drugi aranžmani o JPP
koje smo analizirali.