Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

212 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 11, 1942i nacinu izvodenja bez primera u istoriji, ponovo је u svetuu!Cvrstiю veru u :francusku east. Pr:iimirje koje su ·sa fa.Sistim9-sklopili izdajnici Francuske prekinuo је francuski narod i оЬја-. vio im rat kod kuce i u celoj imperiji. Zgтada fasistickog na8iljaи Evropi тuSi se и svojim temeljima.Na dogadaje na svojim granicama isto tako је odmah odgovorilai Spanija, koja је mobilisala milion ljudi da Ьi obezbedilasvoju neutralnost. Protiv koga? Francova Spanija је sa Osovinom(hranu doЬija iz Amerike), а slobodoljublva vecina · narodaје nasilno potlacena. -·Osovina је tumacila mobilizaciju usvoju korist, а spanska i portugalska vlada izjavile su javno dase ne osecaju ugrozenima zbog prisutnosti. englesko-americkevojske u Africi.ТrеЬа ocekivati i daljnje posledice. Dogaёlaji u Africi, Francuskoji Spaniji, zajedno sa pojacanim bombardovanjem italijanskihgradova, imace, ро opstem misljenju dobro upucenih, najpreposledice ро fasisticku Italiju. I prema Staljinovoj izjavi,treba ocekivati da се Italija и Ыiskoj bиdиenosti Ьiti izbacenaiz rata. GuЬitak imperije, bekstvo miliona od bombardovanja,pobune u vojsci, nemiri i opste nezadovoljstvo stanovnistva,glasnici SU VaZnih dogadaja U Italiji. Italija се Ьiti prinudenada sa saveznicima sklopi separatni mir. То се· Ьiti slom Osovine!А hoce li Italiju slediti Finska, Madarska, Rumunija, Bugarska?Nemacka се pre ili posle ostati sama. Sama се moratida nastavi rat na svim bojistima, ројаса vojsku na ugrozenimtackama, zameni italijanske okupacione cete svojima, i to u vremekada posle sveg ratovanja na istoku nije postigla nikakvihuspeha koji Ьi opravdavali veru u pobedu, kada njene armijebeze na svim ratistima, kada su njene ljudske i materijalne -snagedo krajnosti iscrpene, kada јој preti petomesecna zimskaofanziva silne sovjetske armije, kada је na pomolu otvaranjedrugog evropskog fronta na nekim mestima njene 8000 km dugezapadne i juzne obale, kada svi slobodoljuЬivi narodi podokupцcijom iz dana u dan pojacavaju svoju borbu, kada su akcijesabotaze stranih radnika u Nemackoj na dnevnom redu ikada su nemiг i panican strah vec zahvatili nemacke mase i samunemacku vojsku. Носе li Nemacka sama sve to doista mocii koliko dиgo? Svakome је jasno da Nemacka to nece moci, cakni kada Ьi danas njene vojnicke, materijalne i moralne snagei bile onakve kakve su bile pri stupanju u rat. А one to nisu!То је potpun slom. Italijи се иbrzo morati da sledi Nemacka.Za takvu tvrdnju imamo neosporne dokaze na svim ratistimai u svih naroda.Ova spoznaja је vec prodrla medu sve Slovence: spoznalisu to i neprijatelji slovenacke slobode, potkazivaci, izdajnici,.ј'.1МEf>UNARODNI POLIТICКI RAZVOJ PRIВLI:tAVA POBEDU OF 213роmосшс1 okupatora okupljeni u beloj gardi. Zato pokusavajuda prikriju svoje izdajstvo i zlocine, da presaldume na engleskustranu, da prevare mase poplavom laznih letaka, da izbegnukaznu i zadrze vlast. Ali, slovenacki narod ih је upoznao роsvim starim i novim zlocinima. Spoznali su to zavedeni i boja­Zljivi Slovenci koji su pod prisilom stupili u belu gardu. Zato јеnapustaju i pridruZиju se .partizanima. Spoznali su to cak oniSlovenci koji su se kolebali sve do sada. Prikljucili su se pobedonosnojOsvobodilnoj fronti. Ali to riюra spoznati сео slovenackinarod, koji се u vremenu sto dolazi imati neodlome i teskezadatke. Ako ih on ne bude izvrsio, oni се ostati neobavljeni.Zato је vodstvo Osvobodilne fronte, u zemlji i u inostranstvupriznato vodstvo slovenackog naroda i njegova jedina zakonitavlast, pozvalo sve Slovence 5 da pomaganjem Osvobodilnefronte i stupanjem u partizansku vojsku jacaju nacionalnojedinstvo i da se i sami pocnu boriti protiv belogardistickegamadi, koja odsad ni u jednoj slovenackoj kuci ne sme dadoblje ni mesta, ni ЫеЬа, ni odgovora. Slovenacka nacija moradanas unistiti potpirivace gradanskog rata da Ьi sиtra ЦJ.Ogladokraja izvrsiti svoj narodnooslobodilacki zadatak.Zato: ојасајто nacionalno jedinstvo, stиpajmo и partizanskиvojskи, иnistavajmo Ьеlи gardи!То su zadaci koje slovenackom narodu vec danas nиZnodiktira razvoj medunarodnih dogadaja.("Mednarodni politicni razvoj priЬliZujezmago OF"), ·sabтana d.ela, 1, Beograd1959, str. 268-272.5U stanu dr Iva Majcena u Parmovoj ulici 38 u LjuЬljani odrzanoје 6. novembra 1942. godine Peto zasedanje Vrhovnog plenumaOF koji su pripremali Edvard Kardelj i Boris Кidric. Zasedanju јеpredsedavao Кidric koji је podneo i izvestaj о radu na oslobodenojteritoriji u toku pr~leea i leta 1942. godine i о velikoj italijanskoj ofanzivi.Vrhovni plenum OF jednoglasno је doneo proglas slovenaCkomnarodu i odobrio dotadasnju politiku IOOF i Glavne komande slovenackihpartizanskih ceta. Dokumenti zasedanja objavljeni su u posebnombroju Slovenskog poтocevalca u novembru 1942 (Jesen 1942, dok.81-83). Narednog dana Кidric је, kod Znidarsicevih u Ipavcevoj ulici6 u LjuЬljani, predsedavao konferenciji "Delavske enotnosti", koja sekonstituisala u Glavni odbor Delavske enotnosti i usvojila "Teze о polozaju,ulozi i zadacima radniCke klase Slovenije u slovenaCkom narodnooslobodilackompokretu" (u ime СККРS potpisuje ih Кidric) i rezoluciju(u njenom pripremanju ucestvovao је i Кidric), i donela odluku о izdavanjuglasila Delavska enotnost, koje izlazi i danas. (Jesen 1942, dok.94; Fajfar: OdloCitev, str. 145-156)