Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

340 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 11, 1943bodilackog terenskog rada, ili su to one ugledne licnosti iZ predaprilskogjugoslovenskog politickog i javnog Zivota ili sa umetnickog,knji.Zevnog i ostalih duhovnih poprista koje su sacuvale· neokaljano ime i prikljucile se narodnooslobodilackom pokretu.Imena koja susrecemo u Nacionalnom komitetu oslobodenjaJugoslavije, kao privremenoj jugoslovenskoj vladi, ili upredsednistvu А VNOJ-a, dokazuju da је Drugo zasedanjeА VNOJ-a sadrzavalo bas sve sto је bilo i jeste pozitivno, borbeno,patriotsko u jugoslovenskoj politickoj i drustvenoj proslostii sadasrijosti i da su na Drugom zasedanju bili zastupljenibas svi narodi Jugoslavije, da su dosli do izrazaja bas svi drustvenislojevi, sve konfesije i sv~ patriotske grupe.Prema tome, A.iltifasisticko vece narodnog osloboden]a Jugoslavije,koje је uprkos teskih uslova narodnooslobodilackeborbe i tudinske okupacije bilo deщokratski izabrano i. kojepredstavlja sve narode Jugoslavije i sve drustvene slojeve uJugoslaviji, stvarno је imalo pravo da se za period narodnooslobodilack~borbe Iia svom Drugom zasedanju konstituise uvrhovno zakonoda"Vno i izvrsno telo drzave Jugoslavije. А cimје Drugo zasedanje i ostvarilo ovo zakonito, u svakom pogleduosnovano pravo, doslo је do izraZaja i do VaZerija pravo jugoslovenskihnaroda i Jugoslavije na samoopredeljenje, dosla sudo izraZaja i do vazenja nacela koja su sadrzana u Atlantskojpovelji. 2 Konstituisanjein AVNOJ-a u vrhovno zakonodavno iizvrsno telo, jugoslovenski narodi su izrekli svoju cvrstu voljuda sami kroje svoju sudbinu, da је kroje onako kako im tonala2e interes njihove naroldnoosloiЬddilacke IЬo:ribe i potreЬaza garantijom njihove srece, slobode, svetle buducnosti.Drugi istorijski zakljucak zasedanja А VNOJ-a jeste zakljucakо federativnom uredenju Jugoslavije. Dve stvari postigli smomi Jugosloveni ovim zakljuckom. Prvo, · njime је jugoslovenskimnarodima zakonski potvrdeno i zajamceno da је iz njihovekrvave i necuveno teske narodnooslobodilacke borbe izraslanjihova potpuna ravnopravnost, а, drugo, ovaj zakljucak је joscvrsce cementirao slogu i jedinstvo nasih naroda. Nova, bratska,· na narodnoj ravnopravnosti izgradena federativna Jugoslavija,kojoj su, pod rukovodstvom njenog genijalnog vode ivojskovode, druga Tita svojom krvlju i zrtvama udarili temeljenajbolji sinovi jugoslovenskih naroda, postala је prava i istinskaotadZbina svih naroda Jugoslavije. Zakljucak о federativnomuredenju Jugoslavije izazvao је nov talas pravog jugoslovenskogpatriotizm.a; koji idanas oseca u srcu i Шrazava- u bor-2Vid. Кidricev clanak "CetniOko gnezdo u Londonu", u ovoj knjizi,nap. 4.ISTORUSКA SKUP$TINA U JAJCU ·341?enim delima svaki svestan Slovenac, Srbin, Hrvat, Crnogorac1 Makedonac, svaki_ svestan Jugosloven. Zakljucak о federativnomuredenju Jugoslavije jeste cvrst i nerazrusiv temelj nase zajednickejugoslovenske otadzbine, koja nam је upravo takos~eta i dralta kao s~o је ~!'lma Sl~vencima sveta i draga nasa~а slovenacka, Srb1ma nзihova uza srpska, Hrvatima njihovauza hrvatska, Makedoncima njihova Ша makedonska Cmogorcimanjihova uza cmogorska otadZbina. -Iz zajednick~ narodnooslobodilackeborbe izrasla је u jugoslovenskim narodimacvrsta svest о njihovoj sudbinskoj zajednici i njihovoj zajednickojotadZbini Jugoslaviji. Zakljucak о federativnom uredenjuJugoslavije ovu се svest samo jos vise jacati, jer su jugoslov~kinai10idli n~iime doblli• garaii111iju da се u s-vojoj, novoj otadzblnlЬiti potpuno ravnopravni i da- ih te ravnopravnosti necevise moci lisiti nikakva hegemonisticka klika ili carsija. Zakljucakо federativnom uredenju Jugoslavije ujedno је otvorio vratau zajednicu jugoslovenskih naroda i bugarskom narodu iudario temelje za iskrenu saradnju i sto uzи povezanost svilibalkanskih naroda. ·Treci istorijski zakljucak Drugog zasedanja jeste zakljucak? oduzimanju. svih .prava zakonite jugoslovenske vlade Ьivsojзugoslovensko] vladi u Londonu, odnosno u Kairu. Londonskeizbeglice, koji su aprila 1941. godine izdajnicki ostavili narodeJugoslavije i drzavu Jugoslaviju na milost i neinilost okupato­~.ima, gomilali su u toku dve godine zlocin na zlocin- protiv svoзihnaroda i svoje drzave, protiv oslobodilackog pokreta. Nesamo sto nisu nicim - ni moralno ni materijalno - iz bezbednoginostranstva potpomogli tesku narodnooslobodilacku borbukod kuce! 'Zgre8i1i su jos ViSe. Od straha pred pr01budenim jrugoslovenskimnarodom zaboli su jugoslovenskim nacijama: nozu leda. Postali su organizatori petokolonastva i saradnje sa okupatorima.Davali su i jos daju podrsku svim izdajnicima naroda,od Mihailovicevih cetnika do Rupnikovih domobranaca.Iskoristili su gostoljuЬivost zapadnog saveznickog inostranstvai odande pomogli saradnju sa okupatorom u otadZbini. Izrodilisu se u najodvratniju agenturu spoljnih neprijatelja naseg naroda,postali su krivci za bezbroj Zrtava, organizatori neslogei nejedinstva medu narodima Jugoslavije, organizatori oruzaneborbe protiv sopstvenih naroda, а za okupatora. Za daljnji uspesanrazvoj narodnooslobodilackog pokreta u otadZЬini, za potpunopriznanje ovog cudesnog pokreta u saveznickom inostranstvu,za slobodnu buducnost jugoslovenskih naroda i ·njihove zajednickedrzave Jugoslavije Ьilo је nuzno da zakonito narodnopredstavnistvo oduzme izbeglickoj vladi svako pravo da i daljepredstavlja Jugoslaviju i fungira kao vlada. Antifasisticko veceЈ