Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

362 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, ПNAJVISA MAl"'iiFESTACIJA SLOVENACKOGi:: . N ARODNOG OTPORA *Ogromna pr€moe n€prijatelja, sa kojom se slovenacka partizanskavojska, kako и IPOgledи .broja, tako и pogledи naorиZ.anja,ne mo:Ze porediti, krajem avgus·ta potpuno ј€ iPregazila tenkovima,motorizovanim jedinicama, avijacijom, te.Skom artiljerijomi probranim aиtomatskim or11Zjem jos poбe11kom maja osloЬodenиslovenaclro teritorijи. Та Cinjenica, ["a:zume S€, rte predstavljanikakvo сиdо. Naprotiv! Cиdom Ьismo mogli smatraticinjenicи sto је s1ovenaёki narodni otpor, koji је ocistio dobardeo okиpirane otadzblne, oteo iz okиpatorovih rukи najvecidep takozv.attJ.e LjlubljialnSke proWn.ciJje i viSe od tri meseca odrzaooslobodenи slovenackи teritorijи. То сиdо se, naime, dogodilona najistиrenijem evтropskom prostoru, na raskrscи dvajиpobesnela fasisticka imperijalizma, sred oku.patorskih armijasa oko sto hiljada ljиdi i и иslovima do krajnosti bezobzirnosprovedenog fasistickog terora. I koпacno: to cudo izveo је jedanod najmanjih evтopskih naroda, narodic, ciji broj и otadz-Ьini ne prelazi dva miliona. _P.rema tome, ogr01nna је sramota za okиpatore i njihovu"slavnи" armiju sto i1l је, posle potpиnog sloma stare Jиgoslavijei njene vojske, oruzani slovenacki otpor mogao иopste prisilitina bekstvo sa velike zaposednиte teritorije. Jos vise sиse, medиtim, osramotili s oozirom da se njihova nova ofanziva,do poslednjeg vpjnog detalja. isplanirana i sprovedena sa svimpotrebnim aparatom, morala гazvijati 6 sedmica - od 16. јиlаdo kraja avgиsta - i to zbog toga da Ьi ponovo izvrsili оkира-* Clanak је napisan izmedu 1. i 5. septembra 1942, usred velikeitalijanske ofanzive na Dolenjsku i Notranjsku, nakon sto је Kidricostao na Kocevsk:om rogu s grupom clanova Izvrsnog odЪora OF, Centralnogkomiteta КРS i Glavne komande slovenackih partizanski:h ceta,posle drugog neuspelog poku5aja proboja neprijateljskog obruca (vid.Kocbek: TovaтiSija, str. 141-172; Fajfar: Odlocitev, str. 125-130; Macek:Spomini, str. 159-166); potpisan је sa Peter Kalan, а njegovom sadrZinomautor se koristio prilikom pisanja Izjave Centralnog komiteta KPSо znacaju tromesecnog postojanja slobodne teritorije i о buducim zadacima,koju је objavio u posebnom broju Slovenskog poтocevalca izseptembra 1942 (Dokumenti ljudske тevolucije v Sloveniji, III, dok.66). Tekst se fuva u Arhivu IZDG, fasc. 506.1PRILOZI, 1942 363сiји, а da pri tome nisи mogli ostvariti svoj glavni i jedini znacajancilj, naime иnistenje slovenacke partizanske vojske. Rimskiimperijalisti sи se konacno potpиno osramoti:li k.aida sи njihovi"viteski nosioci kиltиre" iskalili bes nad pregazenim alinesalomivim narodom, zverski иЬiјајисi civilno stanovnistvo,silиjиCi z.ene i devojke, pljaCkajиci slOIVenacku imovinи i varvarskispaljиjиCi slovenacka sela. Као vec toliko риtа u istoriji,rimski "branioci poretka i oltara" i sada - i to ovog риtаposebno brиtalno, jel' fasizam је kvintesencija svega sto је podloi divljacko, 0110 najstrasnije sto је reakcija do sada stvorila- razotkrili sи se kao pljackasi, иЬlсе i palikиce. Da sи tipljackasi, ublce i palikиce и isti mah kukavicka vojska, kojaи pogledи moralnih, vojnickih i ljиdskih vrlina ni и сети nemoze drzati korak sa slovenackim partizanima, to је izmиcenaslovenaCka zemђa vec virdel'a i pl"IUZilla za to dovoljno oCigled'n!ihdokaza.Ak.o sи dogadaji koji sи se ~ыva.li и Notranjskoj, Kocevskom,и Sиhoj krajini i и Dolenjskoj od pocetka maja do krajaavgиsta jedna od najsramotnijih stranica и italijanskoj istoriji,onda istov1·emeno t1·eba naglasiti da ti isti dogadaji и istorijislovenackog пaroda, s obzirom na ispoljeni riarodni heroizam,nacionalnи sposobnost, medиnarodni znacaj i istorijski znacajza bиdиcnost slovenackog naroda i radnih ljиdi Slovenije -ne mogu se ni sa cime uporediti. Ро иstan:i!Cikom poletu, Z:ilavostJ.i oslobadanjи elementarnih narodnih snaga mogle Ьi se sa njimaиporediti slovenacke seljacke Ьш~е, ali и pogledи zrelostivodstva i njegove svesti о ciljи i и pogledи neposrednog nacionalnogi socijalnog иticaja, neposred11ih nacionalnih i socijalnihpos1edica и skorijoj bиdиcnosti, svako poredenje је naravnosasviш iskljиceno. Jer to vreme bilo је sasvim drugacije.DOiba seljaOk:ih lbuna ,bilo је, naime, dоЬа narodnih ustanaka protivfeиdalnog iskoriscavanja. Bilo је to doba kada sи · prvi zacecievropskog kapitalistickog razvoja tek toliko okrznuli nasиzemljи, da је feиdalni jaram kmetи postao nepodnosljiv. Slovenackinarod kao narod и modernom smislп te reci tada nijeЬiо ni и povojiшa, iako sи strani feиdalci tlacili sloveilacke nar·odnemase. Gradanstvo, kao tada ј edini mogиean ihegemon svenarodnogиstanka, Ьilo Је tek na pocetkи svog razvitka i josnije k.renиlo svojim revCJlиcionarnim pиtem (sto se и Slovenijiиostalom nikada nije ni desilo). Seljacki иstanci sи, dalde,morali propasti nemajиci nacionalnog i socijalnog· иticaja naskorijи budиcnost. Njihov odraz na nacionalni i socijalni razvitakistorijski jos nije Ыо mo.gиean. Nase vreme је vreme najvise,poslednje, imperijalisticke faze razvijenog kapitalizma.То је vec Yreme fasizma, znaci otvorene teroristicke diktatиre