Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

140 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, 11, 1942и OF. Мi moramo da poznajemo sve ove proЬleme ako hocemoda to jedinstvo OF осиvашо ро svakи сеnи i da otklonimo svegreske koje dovode jedinstvo и opasnost. 9ZAVRSNA REC DRUOA PETERA КALANA UZ REFERAT ОPOLITICKOM POLO.ZAJU I PARТIJSКIМ ZADACIМAСК smatl-a da је diskиsija иspela.1. Pre svega .treba istaci cinjenicи da izmedи partijskogkadra koji se javljao и diskusiji i kadra koji smo imali prilikeda slиsamo na partijskim konferencijama i sednicama plenиmaСК, и pogledи kvaliteta diskиsije nema Ьitnih razlika, . i toиprkos cinjenici da · smo и teskoj borbl izgиbili vecinи ovihkadrova i da sada imanю posla sa mladim kadrom koji је tekpodignиt. U ovome vidimo dokaz da је snaga nase Partijezdrava i da smo i pored zrtava sposobni da podizemo i stvaramonove snage~ Ali, i pored toga, ne smemo imati iluzijada је и pogledи delovanja ostvareno sve. Jos nije. Kadrovetreba dalje razvijati, prиzati im pomoc i иbrzano podizati.U tome vidimo dokaz da је и ovo vreme koje danas preZivljavamomogиcno jos vecim tempom ostvariti zadovoljavajиce rezultate.Neka vas to vodi и celokupnom daljnjem .radи.2. Moran1o konstatovati da је na partijskom savetovanjиizrazeno potpиno poverenje и СК i KPS. То treba podvuci, presvega s obzirom na to da је nedavno Ьilo izvesnih pojava kojesи znacile pad aиtoriteta СК, pojava koje sи proizlazile iz odredeneantipartijske nastrojenosti. Mislim da sи ove pojave danasotklonjene i da nisи mogle da povrede zdravo ·partijsko jezgro.3. Iz diskиsije proizlazi da se clanovi nase Partije nisиpokazali samo sposobni za rиsenje starog, rиsenje nasilnickogsistema fasistickog jarma, nego da sи se иspesno aktivirali иizgradnji novog, и koncipiranjи nove narodne vlasti. I и tompogledи Partija је и protekla dva meseca imala znatne иspehe,iako se morajи konstatovati i opasni nedostaci, koje treba otklonitii о kojima moramo posebno razgovarati.Prelazim na centralni р1·оЬ1еm ove tacke naseg skиpa, naproЬlem OF, na proЬlem iskrslih poteskoca sa saveznicima, na• Posle Кidriёevog refrata, и raspravi su uёestvovali: Ivan Nemec,Franc Popit, Radko Poliё, Dusan Bravniёar, Dusan Pirjevec, Maks Nahlik,Savo (?), dr Marijan Dermastia, CVeto Moёnik, Ante Novak, ViktorAvbelj, Ivan Ferlez, Stane Каvёiё, Vladimir Pavsiё-Matej Bor, DusanDrolc, Vilma BeЬler, Joze Borstnar, Мihaela Dermastia, Tone Sustersiё,Niko Silih, Matija Bahor, Janez Hribar, Franc Perovsek i StaneBizjak.REFERAT О POLIТICKOM POL02AJU I PARТIJSкJ:M ZADACIМA 141-------proЬlem kako to otkloniti i kako odrzati linijи. Као sto је иreferatи vec istaknиto, postoje dve vrste opasnosti: desni oportиnizami sektastvo. Na osnovu diskиsije treba naglasiti da sиse pocele javljati ozbiljne klice kako levog, tako desnog skretanja.U poslednje vreme moze se primetiti zametak levog skretanja,i to pre svega и oЬlasti Bele krajine, dok se и Notranj:­skoj jos javljajи иtvare desnog oporћmizma, iako se vidida sи se prilike pocele normalizovati. Pokиsacemo da proЬlemeobuhvatimo и celini.Mislim da drиgovi grese pre svega и tome sto oslobodenиslovenackи teritorijи posmatrajи izolovanи od neoslobodeneteritorije. Ako oslobodeпи slovenackи teritorijи posmatramoizolovanи od celine, moze se desiti da vidimo proces samo naovom podrucjи, а ne i na teritoriji celokиpne Slovenije. Nema. sиmnje da је proces na oslobodenoj teritoriji vise odmakaonego na neoslobodenoj. А to stoga sto tu glavnи rec vodi КР.Ako svojи aktivnost regиlisemo samo prema procesи koji seobavlja па slobodnoj teritoriji, proizlazi da mimoilazimo celokиpanrazvoj. То za nas znaci izolovati se od masa. Ovo је jednastrana proЬlema. А drиga је: mimoilazimo evropski razvoj.U celokиpnoj Evropi и tokи је oslobodilacki rat. Time hоси daistaknem da i pored toga sto sи sиprotstavljena dva klasno iideoloski neprijateljska tabora, zaslиgom Sovjetskog Savezaneprijatelj nije иsрео da podstakne klasni rat. Ako ne bиdemopreskakali faze desice nam se da Sovjetski Savez razglasi daје ovo rat za sovjetiziranje sveta. Usledice slom fasistickogfronta, neиtralizacija Engleske i Amerike. Ali и drиgim zemljamarazvoj elemenata demokratske revolиcije jos nije tolikoodmakao kao и nas. U Ceskoj jos nije,. и Francиskoj takodene, а ni и- ostalih poroЬljenih naroda nije. Takode ne smemoda rizikujemo da и иslovima revolиcije idemo tako dalekoda se izolиjemo od celokиpnog antifasistickog pokreta и svetи.То nije ni intencija Sovjetskog Saveza. Na poslednjem sveslovenskommitingи Ьilo је govora о antifasistickom frontиnaroda, а ne о socijalnoj revolиciji.Drиgi proЬlem је taj sto sи пasi saveznici bez sиmnje cakveoma zadovoljni sto smo najteze poslove ;preиzeli mi. То јеimalo za posledicи da smo опе komandne pиnktove iz kojihproizlazi sve, vojsku, tehnikи itd., dobili и rиke mi. Kada smostigli na oslobodenи teritorijи, tada neposredna opasnost nijevise postojala, ali је Ьila vidljiva vlast, i cinjenica kоји mnogiranije nisи иocavali - da sи komandni punktovi и nasim rиkama,i to је sada postalo jasno. Daljnje koncipiranje svojihsopstvenih pozicija nekad је bilo tesko, а danas to · vise nijeopasno. Daljnja klasna borba, koja stvarno postoji иnиtar porob-