Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

332 BORJS КIDRIC, SAВRANA DELA; П, 1943reno је bilo takvo narodno jedinstvo kakvo щ1е bilo nikadaи istoriji sloveпackog naroda. Osvobodilna fronta slovenackognaroda tada nista nije predиzela protiv takozvane jиgoslovenskevlade u inostranstvu. Nista se od nje nije drugo traiilo,no da dopиsti slovenackom oslobodilackom pokretu da se razvijaonako kako trэ.Ze interesi slovenackog naroda. Medиtim,danas је dokиmentima potpиno dokazano da је izdajnicka jиgoslovenskaizbeglicka. vlada pocela iz Londona da podrzavana sve nюgucne nacine unиtrasnje neprijatelje slovenackognaroda. Londonska jиgoslovenska vlada dala је inicijativu zastvaranje "bele garde". Izdala је inicijativ'u da "bela garda"nastupa zajedno sa neprijateljem protiv Narodnooslobodilackevojske. Davala је pomoc "beloj gardi" koja је saradivala saItalijanima· и velikoj italijanskoj ofanzivi 1942. godine. I, najzad,иpиtila је "belu gardи" na to da pocne orиzanи ЬоrЬиprotiv slovenackog naroda, protiv njegove Osvobodilne frontei njegove vojske. Sve је to dokиmentima dokazano. Najvainijidokaz za to jeste. veliki proces protiv zaroЬljenih belogardistickiihi plavogard:isti:Ckiih O!ficilra koji је odrZan и Kocevjru, dokје to bila oslobodena slovenacka teritorija, voden ро svim pravilimakoja tra.Zi svaki jиridicki ispravno sproveden proces. 2Na tom sиdenjtи g1avni optuzeni, vod, Ьiо је ZandarmerijskiporuCnik Marijan SterniSa. 3 On је nedvosmisleno izjavio da sиsve poruke ,davane ipиtein radija iz Londona о tome da · treЬapomagati partizane и stvari znaCile bacanje peska и oei. Jer,oni sи :im istovremno, pиtem svojih tajnih radio-stanica izKaira i Londona, porucivali da se bore protiv partizana.!Druga cmjeniroa. Kad.~ је Osv01bodflna :fionta sflovena&og ·naroda, а pre svega I}:omunisticka partija Slovenije, 1942. godine,vodila politickи ЬоrЬи za raskrinkavanje Draie Mihailovicazbog onih sramnih dela koja је vrsio и Srblji, 4 pokusalisи ,da nam zаЬоdи noz и leda sa drиge strane. ".Plava garda"је klevetala Osvobodilnи frontи i Komиnistickи partijи Slovenijeda sи one protiv jugoslovenstva, zato sto smo mi stajalina glediStи da i slov-enacki narod, kao svaki drиgi narod,. imapravo na samoopredeljenje. Oni sц hteli da sиprotstave nasestanoviste prava naroda na samoopredeljenje jиgoslovenskojkoncepciji. Medиtim, pokazalo se da sи protiv jиgoslovenstvaREC U ШSKUSIJI NA DRUGOM ZASED.WJU AVNOJ-a 333bili bas oni koji sи rusiJi Jиgoslavijи, а ne Narodnooslobodilackavojska, jer је ona dokazala, da se samo ona i jedino onabori za narod, za njegovo pravo na samoopredeljenje, da .seona bori da stvori, i stvorice, novu bratsku Jиgoslavijи.Jos s jeseni 1941. Osvobodilna fronta zauzela је и tom ро""gledи potpuno pravilno stanoviste; za osnovu svog programaona ima zahtev za samoodreёlenje naroda i za novu bratskиzajednicи naroda Jugoslavije, istiCиCi da narode Jиgoslavije neminovnopovezиje istorijska i и borbl izraiena иzajamna povezanost.5Verиjte, drиgovi, mi smo se, slovenacki delegati, na ovomputи za Јајсе jos vise иbedili и to. Mi smo ponosni sto је nasamisao о tome bila toliko jaka, odlиcna, jer nam је bilo jasnokoliko је ono nиzno i srecni smo sto је vec ostvareno jedinstvosvih naroda Jиgoslavije.U Sloveniji se za v.reme narodnog иstanka zata1asao snazantalas s1ovenackog patriotizma kakav jos nije Ьiо zapisanи slovenackoj istoriji, zatalasao se snazan val jиgoslovenstva,plamen patriotizma, koji се se sada razgoreti sa jos vecim zarom,koji се se jos vise rasplamsati.["Rijec druga Borisa Кidriea u diskusijina Drugom zasjedanju А VNOJ"], . Ртvо iDтugo zasjed.anje AVNOJ-a 26. -i 27. novembra1942. u Bihacu; 29. i 30. novembra1943. u Jajcu, Prikupio, sastavio isredio za stampu Slobodan Nesovic, Stvarnost,Zagreb 1963, str. 180-l81.2Vid. Kidricev clanak "Osnovni zadaci ovih dana", u ovoj knjizi,nap. 2. ·3Vid: "Кidricev izvestaj "Dve .godine Osvobodilne fronte",. u ovojkn]IZJ, nap. 11.· • Vid; · "Izvestaj Centralnog komiteta КР Slovenije od. 7. januara1942. Centralnom komitetu КР Jugoslavije", Dokumenti ljudske тevolucije1: Sloveniji, I, dok. 120, str. 266-267.5Vid. "Temeljne tocke Osvobodiine fronte", Dokumenti ljudskeтevolucije v Sloveniji, I, dok. 111, str. 255-256.