Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

80 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, II, 1942tike i slovenackog javnog zivota иskladio sa duhovnom bastinomPreserna, Levstika, Cankara ? 10 .On bez sиmnje dolazi, pre svega, od zdravlja slovenackihnarodnih masa koje otkrivajи и sebl dovoljno elementarne snageи borЬi za ~voj opstanak. Ali, О"':_а ko~statacija jos ne ka~~esve. Ovde је rec о uslovima и koJuna .Је mogao ~а ~е ra~Jetakav slove!IlaCki narodni otpor sa takvtm odrederum 1 svesщmpravcem.Ocigledno је da spoljni иslov naseg narodnog otpora ciniherojska borba Sovjetskog Saveza i njegovih armlJa, koje sииnistile legendи о Hitlerovoj nepobedivosti. Sto se tice unиtrasnjihиslova, mozemo da ih bez. narocite tes~oce otkrije~oako иporedimo nase vreme sa godшama 1~18. 1 1848 .. ~о Јеgodine 1848. slovenackom narodи nedostaJao modeтnt t borbeniproletarijat, а godine 1918. nase~ proletarija~ nedostajalarevolucionarna av~ngard~, danas шv о ~:vom, ш о drugomnedostatkи iz pomenиtih godшa ne moze vtse da Ъи.dе govora.Rec је о op.stankи celokиpnog slovenackog naroda. Bilo Ьipogresno i nacionalno stetno ak~ Ьi se и ovoj sиdbono~noj s.itиacijiЬilo koja slovenacka drиstvena klasa, и zadovolJavanJиsopstvenih interesa i naglasavanjи sopstvenih zasluga, zaboravilai okrenula leda slovenackom borbenom jedinstvu. I kaosto treba imati и vidи ovu osnovnи istinи, isto tako је va:lnoza сео slovenacki narod da otkrijemo one narodne snage koje,pre svega svojom ЬоrЬош, mogи da osigиrajи иdarni i dosledniриt ka oslobodenjи.U tom pogledи morace slovenacka nacionalna istorija dakonstatиje neosporne cinjenice:1) Jedinstvo proletarijata i vec za vreme Jиgoslavi~e ostvarenaakciona zajednica njegove avangarde sa doslednim rodoljиЬimaiz sloveпackih plebejskih slojeva i iz slove~~ckog kultиrnogsveta omogиcili sи i иporni~ radom stvor~ I:orben~slovenacko narodno jedinstvo, ovaploceno и OsvobodilnoJ frontislovenackog naroda.2) Iskиstva koja sи и ilegalnoш delovanjи vec и Jиgoslavijistekli proleterska avangarda, radnistvo i slovenacki radninarod, postala sи dragocena polazna tacka za masovni ilegalnirazmah slovenackog narodnog otpora.10 u ovom clanku је u toku narodnooslobodilacke borbe u slovenackojpublicistici prvi put prikazano duhovno stvaralastvo velikihslovenackih kulturnih stvaralaca: dr Franca Preserna (1800-1849),Frana Levstika (1831-1887) i Ivana Cankara (1876-1918). Narodnooslobodilackipokret opravdano se smatra naslednikom ostvarenja najnaprednij.ihkulturnih stvaralaca u proslosti.ULOGA RADNICКE КLASE U NOP 813) Udarna snaga proletarijata иtisnula је svoj pecat иdarnojsnazi slovenackog nacionalnog pokreta.4) Radnicka klasa i njena avangarda dale sи dosad najvisedanka и krvi. Palo је vec vise od 150 njihovih najagilnijihfunkcionera. 115) Cim је radnicka klasa sa svom iskrenoscи i pozrtvovnoscиstavila svoje snage na raspolaganje narodnooslobodilackompokretu, ona ima ne samo moralno pravo nego i nacionalnиdиznost da se bori na сеlи drugih narodnih masa, и imecelokиpne nacije, protiv pokиsaja da se izdajniCki razЬija nacionalnojedinstvo iz reakcionarnih klasnih motiva.Риt do potpиnog, konacnog i trajnog slovenackog narddnogoslobodenja istovetan је sa pиtem ka socijalnom oslobodenjиradnog coveka. U danasnjoj. teskoj i neиmoljivoj oslobodilackojborЬi jos jedanpиt se potvrdиje nacelo pravde: snageonih koji se bore i zrtvujи neodoljivo rastи, а snage onih kojioslиskиjи i racunajи - jadno se tope i iscezavaju.("Vloga delavskega razreda in delovnegaljudstva v slovenskem narodnoosvobodilnemgibanju"), Sabтana dela, I, Beograd1959, str. 185-188.11Posleratna istrazivanja pokazala su da је u toku 1941. godineu slovenackim partizanskim jedinicama od 1924 partizana i partizankibilo 1268, ili 61,61 posto radnika, kalfi i trgovackih pomocnika (odnosno908, ili 44,12 posto radnika). U toku 1941. godine poginulo је 126,ili 6,12 posto partizana, а okupatoru је uspelo da unisti mnoge aktivisteKPS i OF, posebno u Stajerskoj i Gorenjskoj. (NOV na Slovenskem,str. 225)11ј_6 Boris Кidric, 11