Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

274 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, П, 1943Vise о ovim garantijama necu pisati. Naime, nasa Partijanije stranka starog politikantskog kova koja Ьi zavisno od konjunkturnihprilika bacila u kos svoje "principe". i taktizerski· ih zamenila novima. Као sto је poznato, u osnovne pozitivneosobine nase Partije spada cinjenica da svoje principe nepokoleЬljivobrani, da је pтincipijelna stranka. Da· nije takva, onane Ьi mogla da izdrzi proganjanja koja је doZivljavala i koja· jos dozivljava, nego Ьi se odavno spanaala sa stranim i domacimvlastodrscima- kao sto је to vec ucinilo nekoliko "revolucionara"i "revolucionarnih" pokreta koji su se u svojimmladim godinama prsili radikalnim frqzama, а kasnije krenuliuhodanim putevima oportunisticke, tj. bespтincipijelne politike.Ukoliko је principijelnost nase Partije ovakva kakva tvrdimoda jeste, - а da је takva osim Partije najbolje znaju upravonjeni najzagriZeniji protivnici, - onda su garantije, jed.nomdate i viSe puta ponavljane - dovoljne.Danas treba pre svega naglasiti da nasa Partija nije slepaza cinjenice koJe proizlaze iz razvoja, nego suprotno, ona јеstvaralacka snaga sposobna da ove cinjenice u ukupnoj njihovojmeausobnoj povezanosti obuhvati i ukljuci u celinu svojihciljeva i svoje perspektive. Nasoj Partiji је, dakle, stalo docinjenica. Konkretno, ako na primer u truloj carskoj Rusijistoji cinjenica qa se ogromna vecina pravoslavnog svestenstvaprikljucila reakcionarnim carskim, veleposednickim i drugiinparazitskim krugovima i stupila u sluzbu stranog imperijalizmau trenutku kada је on sa svih strana jurisao na novu Rusiju,onda је jasno da su SКР(Ь) i mlada sovjetska vlast moтalida vode borbu protiv · ovakvog · svestenstva. Niko ne negirada је ova borba bila neumoljiva. Meautim, zeleo bih da uka:­zem na sitnicu" koju nasi domaci reakcionari uvek namernoprevide. 'sКР,СЬ) i mlada sovjetska vlast niэu se, naime, .protivpravoslavnog svestenstva borili tako neumoljivo zato sto . јеto bilo - svestenstvo (pod borbom na ovom mestu inace nepodrazumevam konfrontaciju ni idejnu borbu dva suprotna pogledana svet). Protiv svestenstva su se borili stoga sto јеono podrzalo reakciju i religiozna osecanja sovjetskih graaanaiskoristilo za ucvrscivanje reakcije. Meautim, buduci da је uSovjetskom Savezu reakciji ~stena materij~~ osn?~В: i s obziromda је pravoslavno svestenstvo u danasnJOJ RusiJl 1z osnovapromenilo svoj odnos prema novoj sovjetskoj vlasti, а poseb:no posto је prilikom nemackog napada izdalo proglas о odbramsovjetske domovine, promenio se, naravno, i odnos sovjetskekup је ovo odblo pod posve neиbedljivim izgovorom. (Metod МikuZ:LjuЫjanski skof dr. Gregorij Rozman in njeg01Ja okolica med NOB,LjuЪZjana v ilegali, IV, str. 348.)KOMUNISТI 1 SLOVENACKO SVESТENSТVO . 275-------------------------vlasti i predstavnika SКР(Ь) prema svestenstvu u SovjetskomSavezu. Da li је drug Staljin postao sam sebl neveran, kada је nadomovinske· proklamacije sovjetskih Ьiskupa i sovjetskih pravoslavnihpopova i njihovo prikupljanje novcane pomoci zadomovinu, odgovorio telegramima zahvalnosti koje је sovjetskiradio javno iznosio?! Da li su sovjetski biskupi "pogazili svogboga" kada su ispunili svoju· duZпost prema sovjetskom naтodui sovjetskoj domovini?! Ne, nego је pravoslavno svestenstvo"samo" promenilo svoj odnos prema domovini i vlasti sovjetskihnaroda i sovjetskih ljudi. Nista vise ni nista manje.Ono sto vaZi za Sovjetski Savez jos u vecoj meri vaZi iza Sloveniju. Naime, ako su u Sovjetskom Savezu posle revolucijeu 1917. godini stvarno bili u pitanju gтadanski rat iorijentisanost pravoslavnog svestenstva u tom, tj. gтadanskomratu, onda. su u nas u Sloveniji u pitariju oslobodilacki, otadZblnskirat celollщpnog slovenaekog naroda protiv okupatoтa iorijentisanost slovenackog svestenstva u ovom tj. oslobodilackom,otadzЪinskom ratu naтoda protiv okupatoтa. NasaPartija, koja је pokrenula oslobodilacki rat slovenackog naroda,dala inicijativu za svenarodnu Osvobodilnu frontu i u narodnooslobodilackojborЬi platila do sada najveci danak u krvi, onaima i mora imati prema konkretnom slovenackom svestenstvui njegovom konkтetnom ponasanju takav odnos kakav inaceono ima prema narodu i njegovoj oslobodilackoj borbl. Jednoје nacelo о slobodi veroispovesti, pogleda na svet i vrsenjaverskog obreda; ovo nacelo smo uvek postovali i uvek cemoga postovati, а drugo је - а to drugo nema sa prvim nicegzajednickoga, - konkretno ponasanje konkretnog slovenackogsvestenstva. Uopste nije slucajno sto smo u istom broju Delau kojem је ponovo objavljeno nase proklamovano nacelo оslobodi verispovesti, takcae naglasavali da narodne izdajnikecrna mantija nece stititi. Svakome koji ima otvorene oci, jasnoје da је ta cinjenica u potpunom skladu sa. jednom drugomveoma pozitivnom cinjenicom, naime sa cinjenicom da јеdr М. Mikuz 4 - koji u oslobodilackom pokretu nije nikadi nigde zatajio kao katolicki svestenik, nego је ро slovenackimplaninama i sumama · obavio vise verskih obreda nego sva• Dr Metod Мikuz (190~1982), slovenalli svestenik, pobornikOsvobodilne fronte od 1941. godine, и decembru 1942. godine odlиeujese za odlazak и partizane; najpre verski referent Sercerove brigade,а od 12. janиara 1943. Glavne komande slovenaCkih partizanskih ceta(Snиderl: Dokumenti, 58); clan SNOV i Predsednistva AVNOJ-a; 1947.godine postaje doktor istorijskih nauka i od 1949. godine profesor novijeistorije na Filozofskom fakultetu и LjиЬljani; pisac mnogih rasprava·i knjiga о istoriji NOB.