Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

г18 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, Il, 1941POLET OSVOBODILNE FRONTE*POLET OSVOBODILNE FRONТE 19Protiv tog na.Silja potreЬan је oitpor celog rnaroda, d. to otporsvim sredstv.ima. ·Odgovo!Г na nave poku8aje masovnog nasilrюg iseljavanjaneka budu brze okupljanje snaga partizanskog pokreta i oru­Zan.i otpoo." u celoj Sloveniji. N:i:kJud iz Slovenije! Borimo se zaslov.enaCku zem]Ju na slovenaбlrom tlu!("Polet Osvobodilne fronte"), Sabтana dela,I, Beograd 1959, str. 143.O.tkako је izaSao pr~g1as Vrhovnog plenuma OsvoЬodilnefronte,X pokret se razvio jos snCiZnije. Ко i danas ostaje izvanOsvobodilne fronte, taj је suva grana na zivom narodnomte1Ju. А ik.o na Ьilo kod.i naCin radi proti'V Osvohodilne frontei ntjenog jecl.inэtva, taj је samog sebe iskljucio .iz narodne zajednicei morace jednom da polaze racun pred narodom!N emaCkJi. olщpatori, pored drakonskog nasilja, si!;:reljanja/opet pocinju · masovno iseljavanje slovenackih .. radnika _uНrvatsm i SrЬLju. Oni imaju u p1a.n.Ju da iz SlovemJe protera.JUjos vire od 100 000 radnika i se1jaka. 3 Smatraju da ее time slomJitiopstenarodnd otpor [ шustiti silovenaбku nacionalnu i:ndi-Viidu:alnost.• Tekst је prvi put objavljen 9. avgusta, bez potpisa, u Slovenskomporocevalcu, II, 11/1941; vid. Dokиmenti l:iиdske тevolиcije v Sloveniji,I, dok. 19, str. 66-67.1 Vrhovni plenum OF odrzao је 28. jula 1941. svoje Dt;lgo. z~edanje,u stanu Мire Jersica u Dermotovoj ulici br. 11 u L]UЬl]am. Natom plenumu usvojen је Proglas slovenackom narodu koji је 2. avgusta1941. objavljen u Slovenskom poтocevalcu (D~kи~enti l:i~d~ke тev.~.­lиcije v Sloveniji, I, dok. 18). Na isto~ zasedan]u 1zabr~n ]e_l "ra.~ ,tj. Izvrsni odbor OF, u ciji sastav su usli: Edvard Kardel], Bons Кidnc,dr Joze Rus, тоnе Fajfar i Josip Vidmar.2 Nemacki okupator u zaposednutim slovenackim podrucjima naoruzani ustanak odgovara i masovnim streljanjem ljudi za koje se zadrzaonaziv taoci. Prva grupa od deset ljudi streljana је 30. jula 1941.godine u sumi Dobrava kod Brezica, а druga ~- avgus~a 194~. go~nekod Begunja u Gorenjskoj. Nemacki okupator ]е u Sta]ersko] strel]aoШ obesio u 67 grupa 1590 talaca, а u Gorenjskoj i u Meziskoj doliniu 127 grrupa 1270 talaca. (Poslovilna pisma zтtev za svoЪodo, Tretja. ra~sirjenain dopolnjena izdaja Poslovilnih pisem za svobod_? ustrel]:mhv okupirani slovenski Stajerski, Muzej narodne osvoboditve Mar1bori Muzej revolucije Celje, Zalozba Obzorja, Maribor 19'78)3 Medu osnovnim merama koje је nemacki okupator preduzimaoradi prikljucenja okupiranih slovenackih podrucja Nemackom . Rajh~i radi njihove potpune germanizacije u sto kracem periodu (u Sta]~S~O]cetiri-њ:>et godina), ·bilo ј~ i maso~o progonstvo Sl?~enaca. Prvob~~nacistickim planovima predviden ]е progon od.220 Ьil]ada do 260 hil]adastanovnika sto znaci svakog treceg coveka koji је tada Ziveo pod nemackomokup~cijom. Medutim, uskoro su ti planovi mor.ali da budu smanjeniпа oko 179 hiljada lica, а konacno, zbog r.aznih prepreka, medu kojimaје Ьila narodnooslobodilacka borba jugoslovenskih naroda, bilo је prognanooko 80 hiljada ljudi, racunajuci tu i one koji su se, izbegavajuCinasilno progonstvo, sami povukli u Hrvatsku ili u takozvanu LjuЬljanskupokrajinu. Najvise prognanih (oko 45 hiljada) nacisti su transportovaliu Nemacku i u Poljsku, manje u Hrvatsku i Bosnu (oko 10 hiljadaliudi), а najmanje u Srblju (oko 7200), dok је oko 17 hiljada licapobeglo u Нrvatsku i LjuЬljansku pokrajinu. (Tone Ferenc, NacistiCna.·raznaтodovalna politika v Sloveniji v letih 1941-1945, Maribor 1968;u daljnjem tekstu-Ferenc: NacistiCna тaznaтodovalna politika; isti, Nacistickapolitika denacionalizacije и Sloveniji и godinama od 1941. do1945, LjuЬljana/Beograd 1979; Qиellen zит nationalsozialistischen Entnationalisieтungspolitikin Slowenien 1941-1945, · zusammengestellt underiЭ:titert, piklupio i uredio Tone Ferenc, Maribor 1980; u· daljnjemtekstu - Ferenc: Quellen).