Kidrič, Boris, Izabrana dela II, Izdavački centar Komunist, 1985.pdf

364 BORIS КIDRIC, SAВRANA DELA, Пnajreakcionarnijih, najimperijalistiёkijih i najsovinistickijih delovafinansijskog kapitala kao ekonomskog i socijalnog nosiocaimperijalizma. Fasisticki imperijalisti raskomadali su slovenackinarod, kao moderan, potpuno razvijen, visoko kulturan narod.Drustveni kr.ugovi, koji su do sada vodili. slovenaCku nacionalnupolitiku, zavrsili su poslednji cin svoje vodece ulogenajduЬljom nacionalnom katastrofom koju poznaje slovenackaistorija. Drustveno vodstvo slovenackog naroda i njegove nacionalnesudbine preslo је u najtezem i najtragicnijem razdoЬljunacionalne istorije na slovenacki proletarijat, koji је okosebe okupio najske slovenacke narodne slojeve. Moralno ali istvarno vodstvo svetskog fronta slobodoljublvih naroda protivf.a:sistiCkog nasilja i varvarstva u rukama је Sovjetskog Saveza,tog izrazitog antipoda imperijalizma, te najnaprednije drustvenei drzavne tvorevine. S'\>etski пarodnooslobodilacki rat protivНrit1erove Nemacke i MU!sSO~eve Italije prozet је e!l.lementimasocijalnih preoЬrazaja. Prema tome, razиmljivo је da и okolnostimakoje smo иpravo pomenиli, otpor slovenackih narodnih.m(J;Sa - а osloboaenje veceg dela LjиЪljanske provincijeЪilo је najjasniji i najglasniji izraz tog otpora ..,.....- ne moze ostatiЪеz elementarnog i neposrednog odraza i иticaja па daljnjitok nacionalne i socijalne narodne sиdЪine, Ъilo da је njegovatrenиtna pobeda trajna, Ъilo da је pregaze motorizovane fa.Sisticketrupe.Ako hocemo da bar priЬlizno oceniino istorijsko i perspektivnoznacenje vise od tri meseca ostvarene slobode na vecemdelu teritorije LjuЬljanske provincije, onda treba posebno danaglasimo sledece cinjenice:1) Slovenaёki narodni ustanak, koji је u LjuЬljanskoj provincijidostigao svoj vrhunac oslobodenjem teritorije i uspostavljanjemnarodne vlasti, konacno је punovaZпa negacija tradicionalnogslovenackog slugeranjstva. Slovenacki narod, kojise uvrstio u herojske narode, doziveo је tiine u samom seblsvoju najvisu nacionalnu роt'\тdи. Osvobodilna fronta, koja nijesamo otelotvorenje borbenog jedinstva slovenackih narodnihmasa nego i svesni izr.a:z drtlibokog, zapravo IPrvog istinskog slovenackognarodnog preporoda, unistila је mentalitet zadovoljavanjamrvicama. Ona је presekla zilavu tr.a:diciju zalosnog ,potezanjaza tanjirom sociva, kоји је jos 1848. idejno l prakticnozaceo dr Janez Вleiweis, i koja је ostala crvena nit slovenackeslиZЬene .politike, ра .eak i s1ovenaekog kul1urno-;politi.Ckog zivotasve do aprilskog sloma. Nakon aprila 1942, narod је svojepoliticko delovanje doveo u sklad sa duhovnom e>stavstinomPre5erna i Levstika, sa potpиno autentiбnim narodnim demokratizmom,iako pre svega s·h'Vacenim kao stvar kultиre. Askerce-]1PRILOZI, 1942 365vom stremljenju za slovenackim junakom, koji је za ASkercevogZivota zajedno s ASkercom 1 zalutao u corsokak jalovogslovenackog liberalizma, и celini је udovoljeno posle politickogsloma ASkercevih klerikalnih neprijatelja i liberalnih prijatelja.Cinjenica da italijanskim okиpatorima nije иspelo da kupe slove;naCkinarqd' za tanQiiТ sюiCii'Va, nego ф је nova slOibodla! sП.ovenackognaroda i narodnih masa procvetala иpravo tamo gdesи tanjir sociva najиpornije, najlicemernije i najpodlije nudili,- ta cinjenica bez sшnnje znaci prelom и razvoju slovenackognarodnog karaktera. ·2) Mi Slovenci smo dosad и odnosи na svet bili naviklina dve stvari: s jedne strane, da svakom imperijalisti koji јеpokazao interesovanje za delic nase zemlje odano sluZimo kaotegleea marva, stolka za muzи i k!lanje, а, s drиge s·trane, naivnosmo ocekivali da се svet krojiti pravdи za nas i bez nasegvlastitog delovanja i bez aktivnog ucesca и taborи svetskih naprednihsnaga. Slovenacki narodni otpor koji је dostigao vrhиnacu oslabodenjи teritorije i koji se najtesnje .pove:z;uje sa evropskimoslobodilackim ratom protiv fasistickog imperijalizma, dovoljnoје recit dokaz da sи se Slovenci u оЬа smisla otresli tenavike. Cinjenica da smo vezali i da jos иvek и Sloveniji vezujemoogromnu neprijateljevu zivu silи i vojni materijal, kojisu naravno izv.ueeni sa drugih frontova, cimjenica da smo unistilina hiljade okupatorovih vojnika, da smo oslobodenjem teritorijeи trajanjи od tri meseca sprecili italijanske imperijalisteda Шvoz-e sloven.a:Cko drvo itd., itd., :Cini i nadalje svedocanstvopred svetom da је slovenacki narod vec pruzio svojznacajan doprinos u zajednickom oslobodilackom ratu. Moskovskiradio objavio је sit·om sveta dokaze о slovenackoin aktivnomисеsси и evropskom i svetskom oslobodilackom ratu i оslovenackim nacionalnim zahtevima. Tada, dakle, kada smo sesvesno иvrstili и napredni tabor saveznickih snaga SovjetskogSaveza, Engleske i Amerike, svesno oslonili kao slovenski narodsvojи sиdЬinи n.a s1.0.dЬinи velikog ruskog naroda, svesnomanifestovali pred svetom da је borba cak i jednog od najmanjihevropskih naroda sposob1~a da pobedi "nepobedive" fa.Sistei istrgne iz njihovih kandzi poroЬljenи zemljи, tada i tek tadasvet је и јеkи najsиdbonosnijeg rata сио za nas па nov nacini narodnim snagama slobodoljиЬivih naroda jasno је dato паznanje, da postoji ·ma.li 1~arod koji se zrtvиje i ima svoje za-1 Anton Askerc (1856-1912), slovenaCki svestenik, epski pesniki satiricar, i gradski arblvar u LjuЬljani; objavio је vise pesnickih zbirki,а oЬlikovao је, narocito u baladama, realisticke motive iz burnih vr~mena slovenaCke zemlje i njenog naroda, te iz savreroenog Zivota s~ljastva; otvoreno је izraiavao liberalno "slobodoumlje" i dosao u sukobsa vi.Siro crkvenim krugovima.